У Храму Светог архангела Михаила у Хамбургу на Духовске задушнице служена је доксологија у част Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија који ће сутра началствовати на светој архијерејској Литургији.
Доксологији је претходило вечерње које је предводио јереј Марко Радмило у молитвеном присуству Епископа хумског г. Јована.
Свечаном дочеку и доксологији присуствовали су Његово Високопреосвештенство Архиепископ берлински и Митрополит немачки г. Григорије, Преосвећена Господа Епископи: бихаћко-петровачки Сергије, вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј и хумски Јован, архимандрит Нектарије (Ђурић), главни секретар Светог Архијерејског Синода, свештенство из свих православних цркава у Хамбургу, представници других верских заједница, и бројни верни народ.
Поздравне речи Светејшем Патријарху српском упутио је Архиепископ берлински и Митрополит немачки г. Григорије, а уследило је и обраћање Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
“Сви знамо како су били устрашени, уплашени Христови апостоли после Његовога Вазнесења на Небо. Али чувши реч Христову да их он неће оставити саме, већ да ће послати духа утешитеља они су стрпљиво чекали тај тренутак, тренутак сусрета са Духом Светим…
Сви су не само разумели него и примили речи апостола Јована, јер то није била обична реч, већ управо реч вере, реч љубави. Стога није било уопште тешко разним и различитим људима да разумеју и да прихвате оно што им апостоли говоре. Што значи тамо где има вере у Христа и где има љубави међу људима, ту има разумевања и међусобног саосећања…
И како уопште могу бити миран и имати мира кад знам да било који човек на свету има немир. Зато је важан данашњи празник, јер он је призив на јединство, на љубав, на заједницу, на истинску и праву веру, баш онако како нас је Свети Сава учио”, истакао је, између осталог, Патријарх Порфирије.
У своме поздравном слову Митрополит Григорије је рекао:
“Литургијско славље које нас је данас овдје сабралообично се назива „рођенданом Цркве“. Славље је утолико веће што смо ове године благословени приликом да Господу заблагодаримо за љепоту у којој је препородио овај храм, ово мјесто у којем је љубављу наше њемачке хришћанске браће припадницима нашег народа који у овом дивном граду живе омогућено да се као Црква Божија сабирају и живе мистерију спасења, савршавајући тајне вјере и слушајући објаву Ријечи Божије. Са нама сте данас овдје и Ви, Ваша Светости; мени сте, као надлежном епископу, причинили огромну радост што могу да Вам данас препустим катедру и смирено замолим да нас, као истински мистагог, поучите тајни за коју сам се много пута увјерио да у њој почива Ваше срце, тајни хришћанског јединства, а она је ништа друго до сама Црква, рођена и кроз вијекове препорађана огњем Духа Светога. Нарочито ми је драго што су са нама данас, поред наше браће из сестринских помјесних православних цркава, овдје и наша браћа римокатолици и протестанти са којима нас везује завјет и заповијест одчијег испуњења, увјерен сам, зависи то да ли ће нас Господ у велики дан Суда препознати као његове љубљене. Тај завјет и та заповијест садржана је у ријечима које је он сам, молећи се Оцу, изрекао црпећи њихову силу управо из Очевих њедара у којима нам је, прије но што је свијет постао, припремио обитавалиште: „Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду, да свијет вјерује да си ме типослао… да љубав којом ме љубиш у њима буде, и ја у њима!“ (Јн 17, 21; 26).
Црква је, дакле, тајна јединства, а то јединство је у својој суштини сами троједни Бог. Црква је савршенствозаједнице Оца и Сина и Духа Светога које се излило у творевину Божију да је узведе на божански трон. Зашто? Зато што је биће у својој суштини и основи савршена заједница, а савршена заједница постоји само тамо гдје савршено коинцидирају јединство и различитост, тамо гдје постојати значи своје биће имати у другоме и предавати га другоме. Управо то је оно што желимо да изразимо исповиједајући вјеру у Тројицу у чије смо се име овдје сабрали. И управо то је оно што је апостол, који је у нашој источној традицији први понео назив богослова, познаваоца тајне божанскога бића, једноставно назвао љубављу. „Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји“ (1 Јн 4, 16). Зато не чуди што једино љубав, по својој природи, постоји само у мјери у којој се дијели. Само љубав, дијелећи се, расте, а мјерањене пуноће неисцрпна је и несводива на било штаземаљско баш као и божанска слобода бића која се јединоњоме и у њој стиче. Љубав је зато једини хришћански одговор који се може дати на често болну загонетку постојања, али не као ријеч, већ као дјело приноса себе другоме.
А пошто црквени поредак предвиђа да је иницијатива за то дјело у цркви повјерена епископу, ријечи сам се сада само латио како бих Вас све позвао да без остатка узмете учешћа у нашој радости. Она је данас наш принос Вама, па зато – само зато – и Богу, учињен са искреном вјером и надом у то да ће онај који нам је као живот даровао себе самога, у личности свога јединороднога Сина, огњеном силом Духа Светога сагорети свако неразумевање које постоји међу онима који су примили завјет и заповијест да постану и буду једно узишавши у надумно јединство предвечне заједнице Оца, Сина и Духа Светога.”
***
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће у недељу 23. јуна свету архијерејску Литургију са чином великог освећења храма Светог архангела Михаила у Хамбургу, са почетком у 9.30 часова. Дочек Његове Светости биће уприличен у 9 часова.
