Свети Јоаникије Девички је носио подвиг Христов и ране Христове на себи, носио је крст Христов и ходио за Њим у молитви, у посту, у подвигу, у страдању. Зато га је Господ и прославио и прославља га кроз стољећа и дарује му благодатну силу којом просвјетљује помрачене духовно, која исцјељује душевно и тјелесно болесне кроз вијекове. Како он, тако је и манастир Девич толико пута заједно са његовим ћивотом рушен и разаран, и толико пута је поново васкрсавао и обнављао се. Ево, и наше очи виде на светињи Божијој, на ћивоту Преподобнога оца нашега Јоаникија, недавно распеће обитељи ове, сестара подвижница ове свете обитељи и овај сваки камен је у знаку тога распећа и апсида овога храма, оскрнављена руком безбожника и злотвора.
И иконе на овом иконостасу и сва ова обитељ, као дом Господњи, прошла је, не само у прошлим временима, не само 1941. године, не само 1999. године, него је и 2004. године, кроз огањ и прошла је кроз распеће. И ево, благодаћу Божијом, ова обитељ и ћивот Светога Јоаникија поново васкрсавају и обнављају се, да би се ми њима обнављали и да би и ми, душовно и тјелесно, њима васкрсавали. Зато и пјевамо ову дивну пјесму: ,рсту Твоме се клањамо, Христе, и Свето васкрсење Твоје прослављамо.“ Свјесни ове велике и свете истине, да је Христово распеће било ради нас и нашега спасења и да је Господ, Својом божанском силом, васкрсавши из мртвих, силу васкрсења оставио као свети квасац којим заквашује сва људска покољења, жедна Бога, Божије истине, спасења и вјечнога царства небескога.