У Беранама су данас сахрањени земни остаци пртојереја-ставрофора Драгана Ристића, који је јуче уснуо у Господу у 55. години земаљскога живота.
Опело су у манастиру Ђурђевим ступовима служили Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије.
Саслуживало им је свештенство Митрополије црногорско-приморске и Епархија будимљанско-никшићке и рашко-призренске.
Митрополит Јоаникије је рекао да је прота Драган на земљи поживио свега 54 године.
“Упокојио се по нашем разумијевању рано и зато је данас ова жалост велика. Јер, када смо очекивали да ће наш прота у најбољим годинама побрати плодове своје дугогодишње свештеничке службе, свијетле и вјерне, он оде од нас у наручје Божје. Међутим, ако гледамо које је бреме носио у овоме животу, па и од његовога рођења и кроз школовање, а посебно откад је постао свештеник, видимо да је то један пуни живот”, рекао је он.
Подсјетио је да је прота Драган дошао у Беране с благословом блаженопочившега Митрополита Амфилохија прије 31 годину и заједно са оцем Никодимом, игуманом овога манастира, честитим монахом приступио духовној обнови овог краја.
“У то вријеме је било много некрштеног народа. А и од оних који су били крштени доста је било отуђено од свете православне вјере, нарочито од светих богослужења. Углавном су људи славили славу. Све је то било у неким остацима од онога што је некада било и те остатке је требало сабрати. Требало је народ објединити. И њих двојица су за неко вријеме заједно носили терет духовне обнове, велики подвиг у јако скромним и тешким условима, у народу који је доста осиромашен и који се расељава непрестано из Лимске долине. А та обнова је почела тиме што су они почели крштавати не само дјецу него и одрасле. Било је мнго више, како ми се чини, некрштених него крштених. А онда је прота Драган почео полако градити и обнављати свете Божје храмове”, рекао је Митрополит Јоаникије.
Кад је обновљена Епископија будимљанско-никшићка, наставио је Владика, још је више терета пало на његова плећа.
“Био је први секретар Епископије. Више је он волио парохијску службу него да сједи у канцеларији. И у том погледу имао је велике успјехе. Волио га је народ. А он је био такав човјек, кротак, безазлен, онај прави народни свештеник, који дијели са својом паством, са својим народом, са било којим човјеком кога срете у животу и зло и добро. Нема породице која је била у неком јаду или биједи да је није посјетио и да није са њом заједно састрадавао. И да није помогао и прискочио и мотивисао и друге да помогну”, истакао је Митрополит Јоаникије.
Казао је да се не смије заборавити ни вријеме НАТО агресије када је отац Драган у Беранама, заједно са оцем Никодимом примао на стотине браће и сестара са Косова и Метохије. Смјештали су их и у манастирске конаке и тражили да им нађу кров над главом.
“Памте га по тим добрим дјелима Пећка Патријаршија и Високи Дечани гдје је често ишао и да богослужи. Али га памте и сви они који су у то вријеме избјегли. Једина адреса у том моменту био им је манастир Ђурђеви ступови и отац Никодим и отац Драган Ристић”, рекао је Митрополит Јоаникије.
Народ га је волио, а он се несебично давао вјернима, додао је он.
“Може бити да је понекад то помало чинио и на штету својој породици. Он је, заправо, заједно са својом породицом носио то бреме. И ето, хвала Богу, добио је диван пород, четири кћери. Већину је поудао, већ дочекао и унучад”, казао је Владика.
Посебно је истакао, да је његова идеја била да се подигне Саборни храм у Беранама, који је започео још са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем.
“Ископали су темеље, положили камен темељац. Није се могло даље због тога што нијесу биле добијене све дозволе. А касније је отац Драган био душа те градње, јер некако је све падало на његова плећа. И ево, саборни храм Светога Симеона Мироточивога већ се завршава”, рекао је Митрополит Јоаникије и нагласио велику љубав оца Драгана према храму Божијем и љепоту његове Божије службе.
“Драга браћо и сестре, имали смо у њему примјер доброг и сјајног, врсног свештеника. Оставио је свијетлу успомену и велики, дубоку траг”, казао је Митрополит Јоаникије.
Од оца Драгана се у име Исламске вјерске заједнице у Беранама опростио Ефендија Рахим Муратовић.
Он је рекао да је отац Драган дуго живио, јер се не мјери живот по годинама него по дјелима.
“А овај човјек, пред којим стојимо, наш брат, наш пријатељ пуно је оставио иза себе”, казао је ефендија Муратовић.
Радосав Рајо Војиновић
Фото: Никола Јоксимовић