У дану у коме се навршило три и по деценије од земаљске кончине Епископа шабачко- ваљевског Јована Велимировића, 28. марта лета Господњег 2024., у капели породице Велимировић одслужен је молитвени помен једном од најистакнутијих архијереја и стубова Српске Цркве у другој половини 20. века.
Помен су служили преосвећена господа епископи шабачки Јеротеј и ваљевски Исихије са више свештенослужитеља. Молитвено сећање на владику Јована отпочело је поклоњењем моштима његовом славном стрицу Светом владици Николају, по узору на ког је духовно стасао, а потом и водио своје завичајце путем Христовим. – Владика Јован био је велики стасом, али још већи је био духом, подсетио је епископ Јеротеј на често помињане речи о великом архипастиру. Светоотачки дух стекао је још као ђак богословије у Битољу крај тројице светитеља – његовог стрица владике Николаја, Преподобног оца Јустина и Светог Јована Шангајског. И тај дух је носио читав свој живот и у духу предања и Светих отаца Цркве и друге учио, као професор и ректор богословије, а потом и као епископ, о чему данас сведоче они који су имали част да се са њим сретну, рекао је владика Јеротеј.
– Владика Јован је многе ствари урадио у нашој епархији. Својим наследницима, нама двојици сада, оставио је један уређени, прекрасан врт, као што рече блажене успомене наш претходник Владика Лаврентије. Био је свима отац, све је волео, трудио се око свега. За време његове епископске службе у Епархији шабачко-ваљевској десетине храмова је изграђено у тешком атеистичком времену, када у другим епархијама није смело да се помисли на зидање храмова. Такође, зидао је и „живу Цркву“. Био је велики растом и имао је велико срце. Оставио је пример својим животом нама како се треба односити према повереној му служби и епархији. Данас, верујемо и надамо се да ћемо његовим молитвама ићи његовим примером и да ће се нас наши наследници сетити по добру и љубави према Светој Цркви – речи су владике Јеротеја у част великог претходника.
Сабрање поводом јубилеја Владике Јована завршено је трпезом љубави у манастиру Лелић, коју је заједно са братством припремио игуман Георгије, старешина обитељи.
