На дан молитвеног прослављања Светих мученица Софије, Вере, Наде и Љубави, са искреном вером и топлом саборном молитвом обраћамо се, преко њих, Небеском Женику Христу који их је прославио, имајући њихов живот као пример дубоке и свесне вере у Бога у данима искушења, као узор христоличне љубави према сваком човеку и уверења да је, без обзира на сва искушења, све у рукама Божјим.
Са очинском оданошћу и архипастирском љубављу обраћамо се свима који поштују успомену на те славне мученице и славе празник наше прелепе престонице – Софије. Вера житеља Софије мора бити јака. Они морају да знају и памте да је град у коме живе посвећен Господу нашем Исусу Христу, који је сама Софија – Премудрост Божја; Ономе „кроз кога све постаде“ (Јн. 1, 3), кроз кога „живимо, и крећемо се, и јесмо“ (Дела 17, 28). Данас Њега славимо као празник наше престонице. Данас стојимо пред древним храмом који је, не само својим именом већ и зидовима, сведок постојаности Христове истине, пред храмом који је преживео искушења векова и одолео временима, па данас сведочи о сили Божјој дајући име нашем граду – граду Премудрости. Бити становник таквог града је и част и одговорност – одговорност лично према Ономе коме је град посвећен. Име наше престонице нас краси, али и обавезује. Бити становник Софије, града Премудрости, значи настојати да се угледамо на Христа, а то подразумева, пре свега, да непрестано показујемо пожртвовану љубав према ближњем, да сведочимо хришћанске врлине које носе имена дивних мученица Вере, Наде и Љубави.
Молитвама Светих Христових невести Софије, Вере, Наде и Љубави, укрепимо се у вери, учврстимо се у нади и дарујмо своју љубав овде, у овом свету, како бисмо били достојни становници Града Премудрости не само сада, већ и у данима који долазе. Амин. Срећан празник нашој драгој престоници!
Патријарх бугарски Неофит