Људски род из године у годину корача својим историјским путем, крећући се ка пуноћи времена, ка његовом преображењу у богочовечанство и ка новој творевини, о чему Боговидцу и Тајновидцу сведочи сам Бог: „Ево, све ново творим“ (Откр. 21:5).
Овај пут човека од његовог стварања до његове коначне обнове је нераван и вијугав, испуњен успонима и падовима, стремљењем ка небеском и божанском, али и робовањем сујети и земаљском; прослављањем грешности, али и врхунцима светости. Све ово време, без обзира на све, човек увек остаје најомиљенија творевина Божја. Човекољубиви Бог не лишава човека своје несебичне и свеопраштајуће љубави, своје милости и Његове свагдашње очинске бриге. Као истински небески Отац, Он може опростити и прихватити к себи чак и најнепослушнију своју децу, чак и највећег грешника, о чему више пута сведочи Божанско Писмо, како нам и наше лично искуство говори, све док то осећамо чулима срца. Наш свет и наше постојање су драгоцени плодови дивне љубави Божје, жеље Свесавршеног да дели своја савршенства.
Дакле, најсавршенији дар којим је човек обдарен јесте његова слобода. Без своје слободе, човек никада не би могао да достигне своју божанску сврху: од лика Божјег, по коме је створен, до крајњег циља живота – подобија Божјег. И иако је човек често злоупотребљавао, и наставља да злоупотребљава, своју слободу, она остаје најсигурнији знак његове боголикости.
Пред нама је још једна Нова година наше хришћанске ере, доба Новог завета Бога са човечанством. Уђимо и живимо у њему са јасном свешћу о свим овим вечним истинама наше спасоносне вере. Да подражавамо, колико можемо, нашег Бога и Творца, трудећи се највише да следимо нову заповест коју нам је Он дао заједно са својим Новим Заветом, а која је само срце и суштина тог Новог Завета: „Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као штоја вас љубих, да и ви љубите једни друге“ (Јн 13:34). Ова вечна и неопозива заповест Христова свима који исповедају Његово име је и заповест која је данас најпотребнија свету, као и оно милосрђе и човекољубље које је први сведочио сам Христос.
Лик Божји је у сваком човеку, у сваком од нас и у сваком међу нама. Ценимо, поштујмо и заволимо овај лик, јер када препознамо и заволимо лик Божји у сваком човеку тек тада заиста спознајемо и волимо Бога, кроз кога и по чијој светој вољи сви „живимо, и крећемо се, и јесмо“ (Дела 17:28).
Извор: Бугарска Патријаршија