Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 28. јануара 2024. године светом Литургијом у цркви Светог Александра Невског у Београду.
Том приликом, Његова Светост обратио се свештенству и окупљеном верном народу Божјем, поучивши да је реч Јеванђеља реч Божја, а реч Божја – правило живота, начин исправног постојања сваког од нас. – Прича коју смо данас чули није тек једна поучна, интересантна и романтична прича, него открива сваком од нас шта је то истина, пут и живот – појаснио је Светејши, говорећи о данашњем Јеванђелском зачалу. Патријарх је истакао да се подразумева да нема човека који не жели мир, радост, лепоту и љубав, и закључио да ми одређујемо начин свог постојања, односно статус вечности већ овде и сада. – Опредељујемо се слободно својом вољом да ли хоћемо Царство Божје, да ли хоћемо заправо Цара Царства Божјег, да ли хоћемо Бога, тј. Христа или нећемо, појаснио је Светејши, а затим поучио да чак и када падамо и имамо одступања, а у нама постоји потреба и жеља, Бог нас увек враћа на линију нашег опредељења, тј. на пут који нас води у Царство небеско.
Његова Светост је појаснио да је најпре потребно да имамо Христа за критеријум, као мерило, огледало, јер не можемо знати да ли смо на истинском, правом путу, путу спасења и пуноће ако не знамо меру, ако немамо мерило, а нама је мерило Христос и Његова реч записана у Јеванђељу, а онда се поставља питање, како се може стећи оно за чиме сви чезнемо? Господ нам јасно, гласно и једносавно каже: држањем заповести које нам је дао. Заповести Божје нам откривају шта је то природно нама људима, шта је оно што је у складу са нашим нормалним, исправним, природним животом, јер када живимо природно онда су и последице таквог начина живота одговарајуће. Резултати таквог начина живота су нормални и природни, а нама је нормално да будемо радосни, закључио је Патријарх.
– Све нам је дозвољено, али не можемо и не смемо дозволити да ишта овлада нама, да нас ишта пороби. Чим смо поробљени било чим другим осим Христом, осећаћемо да смо на неки начин закинути, а која ће мера закинутости бити зависи од тога колико ћемо се поробити било чему другом изван Христа, истакао је патријарх Порфирије, а онда љубави и пажњи окупљених протумачио Јеванђељску причу у којој младић пита: Шта да радим да добијем живот, да будем савршен? А Господ одговара: Продај све и подели сиромасима. Узми крст свој и пођи за мном. И прича се завршава тако што видимо да се овај младић растужио и отишао, јер је био богат и било му је тешко да се одрекне свог богатства. Наравно, свако ће помислити, или ће многи помислити, да ако си богат нема ти спасења и да треба бити сиромашан да би био угодан и да би био богат. Наравно да Јеванђеље, тј. реч Божја, не говори нам то, нeго управо оно што је рекао апостол Павле: Све је дозвољено па и имати и бити богат, али не смеш дозволити да то овлада тобом, истакао је Патријарх и појаснио: – Не сме да ти буде важније твоје богатство, и твоја лепота, и твоја слава или, ако хоћеш, и твоја духовност, и твој пост, и твоја молитва, од Христа. Све што имамо од Њега је.
– Важно је да све што имаш, било материјално или духовно, разумеш као дар Божји и да ти то не буде разлог за преузношење, за помисао да си важнији и бољи од других, јер смирење – које управо подразумева свест о томе да нам је Бог све дао – јесте критеријум и мерило свега онога што мислимо, говоримо и чинимо, појаснио је Патријарх, а беседу закључио тако што је позвао све људе да нам Господ буде први, увек и на сваком месту, како би онда, баш онако како је Свети отац Сава, први Архиепископ српски кога смо јуче прославили, оставио све, знајући да је најважнији Христос, и ми Христа ставили на прво место, обнављајући своје животе благодаћу Духа Светог.
Беседу патријарха Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.
Саслуживали су протојереји Јован Гардовић и Бранислав Јелић, јереји Стево Вукић, Оливер Суботић, Бранислав Кеџић и Милорад Средојевић, протођакон Драган Радић и ђакон Ђорђе Петровић.
