У недељу по Богојављењу, 21. јануара 2024. лета Господњег, у заветном храму Светог Саве на Врачару светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслужење преосвећене господе архијереја: рашко-призренског Теодосија, осечкопољског и барањског Херувима и ремезијанског Стефана и новобрдског Илариона.
Саслуживали су и протојереји: Предраг Продић, Ненад Јовановић, Драган Шовљански и Богољуб Остојић (Митрополија загребачко-љубљанска); јереји: Далибор Стојадиновић, Бранислав Кличковић и Милан Стојковић (Епархија рашко-призренска); као и протођакони: Драган Радић, Радомир Врућинић, Младен Ковачевић и Војислав Николић. По благослову Његове Светости Патријарха, након читања јеванђељског зачала, литургијску проповед произнео је Преосвећени Епископ рашко-призренски Теодосије који је истакао величину личности и значај Светог Јована Крститеља у домостроју нашег спасења. Он је посебно нагласио важност Претечиног позива на покајање, који је касније и сам Спаситељ Христос упућивао људима, а који гласи: Покајте се јер се приближило Царство Небеско. Покајање је, према речима владике Теодосија, преумљење човека и његов повратак Оцу своме Небескоме, односно Очевом Дому – Цркви, где се човек једино може спасити.
Поред мноштва верног народа, на светом евхаристијском сабрању молитвено учешће су узела и деца са Косова и Метохије, као и деца из Барање. Око шездесет српских малишана из Ораховца, Велике Хоче, Гораждевца и Косовског Поморавља, заједно са својим менторима, допутовало је 19. јануара 2024. године у Београд како би били гости Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија другог дана његове крсне славе. Њима су се придружила деца из Вуковара, па су се после свете Литургије и заједничког фотографисања са својим духовним оцем и домаћином, Светејшим Патријархом, сви заједно упутили у Парохијски дом храма Светог Саве на Врачару где им је љубављу домаћина приређена славска трпеза. Том приликом, најдражи гости Његове Светости су заједно са нашим познатим драмским уметником Миланом Васићем отпевали пар пригодних песама као уздарје за љубав свог домаћина. Након ручка уследила је размена пригодних дарова.
На концу овог благословеног сабрања и заједничарења у радости и у љубави, Његова Светост Патријарх Порфирије, упутио је својим најдражим гостима најтоплије речи своје очинске бриге и љубави како за њих тако и за све њихове ближње који живе и опстају на својим вековним огњиштима на просторима Косова и Метохије, али и диљем равне Барање. Сва деца, као и сви присутни, запутили су се својим домовима, благодарни Господу и своме добром оцу и домаћину, Светејшем Патријарху Порфирију, за сву радост данашњега дана и за све благослове којих су били удостојени.
