Његова светост Патријарх српски г. Порфирије благоизволео је да учини званичну канонску посету Епархији рашко-призренској, на празник Преподобног Киријака Отшелника, у среду 12. октобра 2022. године.
Његову светост Патријарха, у чијој пратњи је био Преосвећени Епископ марчански г. Сава, испред Саборног храма Светог Георгија у Призрену дочекао је Његово преосвештенство Епископ г. Теодосије са свештенством, монаштвом и верни народ Богом чуване Епархије рашко-призренске.
Свечани чин доксологије служио је архимандрит Иларион – изабрани епископ новобрдски, у молитвеном присуству Митрополита будимпештанског и мађарског г. Илариона из Руске православне цркве и господе епископа будимског Лукијана, рашко-призренског Теодосија и марчанског Саве, свештенства, монаштва, ученика Призренске богословије и верног народа.
У поздравном слову, Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије пожелео је добродошлицу Његовој светости у царски Призрен, рекавши да посета Патријарха Порфирија за све који живе у овом граду, за све свештенике, професоре и ученике Богословије Светих Кирила и Методија и за малобројне вернике који су остали у овом граду јесте велико охрабрење
“Ваша посета представља велики подстрек нама да учинимо сваки напор да се овде, у нашем граду, и даље слави и прославља име Божје и да се служи света Литургија”, истакао је Владика Теодосије.
Обраћајући се верном народу, Патријарх Порфирије је нагласио да је” нама охрабрење ваш живот, ваше постојање и ваши подвизи и молитве које упућујете Господу са овог светог простора, са ове свете земље, из светиња у којима служите и Богу се молите”.
“Ви сте управо подршка, не само нама лично него и читавој нашој помесној Цркви и шире од тога, ви сте подршка читавом свету у настојању и борби за истински и прави мир међу људима. Тај мир, наравно, није пролазни и од овога света, него суштински мир Божији, мир Христов који има своје корене и полазиште у вечности, али исто тако и свој бескрајни рај у вечности. Кад год смо овде, ми не само да осећамо, него суштински имамо спознају да смо са собом. Кад год дођемо овде имамо дубински доживљај да смо се вратили себи. Али, опет не у пролазном смислу те речи, не биолошки, чак не и географски, него суштински да смо се вратили себи као иконама Божијим, да смо се вратили себи онаквима какве нас је Бог замислио. Долазећи овде и боравећи овде знамо да смо са Христом, знамо да живот има смисла и препознајемо чињеницу да је човек биће смисла. На Косову разумемо шта то значи тајна васкрсења и управо Крст Христов, који ви носите знајући да се већ у Крсту садржи сила победе Христове, сила васкрсења – тајна на коју су позвани сви људи”, истакао је Првојерарх Српске православне цркве.
После свечаног чина доксологије, патријарх Порфирије благословио и разговарао са малобројним Србима који су остали да живе у Призрену и околини.
Његова светост Патријарх српски г. Порфирије посетиће 14. октобра 2022. године, на празник Покрова Пресвете Богородице, Косово и Метохију и Пећку Патријаршију, ставропигијалну лавру патријараха српских, где ће началствовати на Светој литургији уз саслужење више архијереја Српске православне цркве.
Том приликом, по традиционалном последовању биће обављен свечани чин устоличења Његове светости г. Порфирија у најсветији трон Архиепископа пећких и Патријараха српских.
Осам векова свесрпска и општеправославна древна светиња – манастир Пећка Патријаршија – под својим сводовима чува свештени Трон у који се уводе наследници Светог Саве и са кога архиепископи и патријарси српски управљају бродoм Христове Цркве у границама своје канонске јурисдикције. После васпостављања јединстава Српске православне цркве 1920. године, обновљена је и традиција устоличења у Пећки трон као видљиви доказ духовног угледања на наше богоносне и доблесне архиепископе и патријархе од добијања аутокефалности 1219. године до данашњих дана.
Устоличење првог Патријарха васпостављене Српске Патријаршије, Његове светости г. Димитрија (Павловића) у древни трон у Пећкој Патријаршији извршено је 24. августа 1924. године, а касније су у устоличени и његови наследници на трону Светог Саве: патријарх Варнава (Росић) 6. јула 1930. године; патријарх Гаврило (Дожић) 2. августа 1938. године; патријарх Герман (Ђорић) 29. маја 1960. године; патријарх Павле (Стојчевић) јула 1994. године; патријарх Иринеј (Гавриловић) 3. октобра 2010. године.