Традиционална Петровданска литија коју су предводила четворица епископа, на Петровдан, 12. јула 2022. године, сабрала је хиљаде вјерника у Бијелом Пољу. Неколико хиљада вјерника предвођени преосвећеном господом епископима: будимљанско-никшићки Методијем, рашко-призренским Теодосијем, милешевским Атанасијем и буеносаиреско јужно-централноамеричким Кирилом са свештенством, кренули су од древне Петрове цркве до Цркве Светог Николе и назад, гдје су владике сабрани вјерни народ поучили архипастирским бесједа уз пригодан културни програм.
Владика Методије је у бесједи истакао да из древне светиње првоврховних Апостола Петра и Павла молитвена ријека тече безмало двије деценије.
“Теку молитвено и слободно, све до овога дана и часа када се благодаћу Божјом укрепљујемо и ослобађамо, али оном истинском и правом, духовном слободом као духовном категоријом, којом нас је Христос ослободио. Али хришћани као слободни људи знају да слобода сама по себи некад може да пређе и прерасте у агресију и самодовољност. Да човјек доољан сам себи руши и руши и угрожава другога, али увијек је уз слободу хришћанство знало, што је јеванђељска наука нас научила, да уз слободу иде и одговорност, а одговорност даје онај дивни племенити небески елеманат милосрђа, доброте, саосјећања према другоме и према ближњему, љубави. То је најважније чему нас уче литије. Скоро смо били на Косову, у Грачаници и на Газиместану, и видјели гдје народ наш српски кад се сложи у једном од најтежих простора, овдје у овом земаљском шару, када је сложан и када се скупи око светиње, опстане на једном мјесту. И благослов нам доноси и са нама је Владика Теодосије”, бесједио је Владика Методије.
“Нека је срећан и Богом благословен празник Светих првоворховних Апостола Петра и Павла, којима је посвећена ова дивна и древна светиња у Бијелом Пољу, у којем смо се сабрали.
Свети апостоли Петар и Павле били су носиоци ријечи Божје, проповједници ријечи Божје, проповједници Светог јеванђеља. Ријечју Божјом они су покорили васељену, заједно са другим апостолима и ученицима Христовим. Свети апостол Петар је исповиједио вјеру у Христа као Сина Божјег, и Господ га је зато похвалио и рекао да ће на том камену сазидати своју, којој ни врата пакла неће моћи наудити, а то значи сво зло овога свијета не може побиједити Цркву коју је Господ наш Исус Христос основао и запечатио крвљу својом. Свети апостол Павле је могао да каже не живим ја, него живи Христос у мени. Он је потпуно поништио себе ради Христа и љубави Његове. И то су поруке нама, драга браћо и сестре, да имамо љубави, јер Господ ће по томе познати да смо Његови ученици, ако будемо имали љубави и осјећаја за ближњега. Не можемо ми љубити Господа ако не љубимо ближњега свога. И зато се ми сабирамо у храмовима Христовим, сабирамо се сви заједно да ту љубав, Христову љубав, потврдимо и покажемо да смо ми наследници те љубави Христове, и оне љубави коју су проповиједали Свети апостоли”, бесједио је Владика Теодосије.
И он је подсјетио на недавни величанствени скуп у Грачаници, на Косову Пољу,
“Тамо гдје су наши преци положили животни испит и потврдили Косовски завјет. Онај завјет који се темељи на Новом завјету, Христовом и Светосавском завјету, који су носили у срцу наши преци и нама предали, заједно са светињама. И ми данас се трудимо да сачувамо тај завјет и да можемо непостиђено стати пред Господа и наше претке, како је то говорио блаженог спомена наш Свети патријарх Павле”, бесједио је Владика Теодосије, подсјећајући на ријечи Патријарха да се молимо да нам Бог помогне, и да ће нам помоћи ако буде имао коме”.
Треба да знамо да нам је овај живот земаљски дар Божји.
“Али то није све, има нешто што нам је љепше Господ припремио – и Он нас упућује на тај вјечни живот, на Царство небеско. А Свети кнез Лазар је повео своју војску да брани свој народ И своју отаџбину, рекавши ‘земаљско је за малена царство, а Небеско увијек и довијека’. Томе су нас наши преци учили. Нису нас учили како да будемо најбогатији, најмоћнији овдје на земљи, него да будемо носиоци ријечи Божје, и да будемо отворени за Господа, јер они нису дјелали собом и побјеђивали собом, својим оружјем и снагом, него Господом, и знали су да је сила Божја та која може да учини оно што људи не могу да учине. И данас, живјећи свуда, на Косову и Метохији, овдје у Црној Гори и свуда, ми управо треба да знамо да не треба да се уздамо толико у себе, и да не будемо самољубиви егоисти него да своју вољу подредимо вољи Божјој, и да сва нада буде у Господа, а Он зна шта нам је потребно и шта нам ваља чинити. Са тим мислима и са том љубављ,у ево дошли смо данас овдје, послије неколико година”, бесједио је Владика Теодосије, додајући да овим сабрањима потврђујемо да смо Христови и да нас повезује управо та Христова љубав, а то је оно најважније.
“Ми на Косову данас”, напоменуо је Владика Теодосије, “опстајемо да би сачували своју земљу, своју светињу и свој народ, али то није довољно.”
“Знамо да милиони људи широм свијета носе Косово и Метохију у свом срцу. Те молитве нас држе и њихова љуибав нас обавезује да истрајемо и сачувамо и наше светиње на Косову, и овдје у Црној Гори, и Србији и цијелом свијету, од истока до запада, да би се у њима прослављало име Божје, али и да би се у њима ми спасавали и спасавали наше душе”, бесједио је Владика Теодосије.
Владика Атанасије милешевски је пренио благослове из Милешева са гроба Светога Саве, као и поздраве са Сјеничке висоравни, гдје је, како каже, данас био са тамошњим мјештанима.
“Настајање и трајање – то су међу најсветијим ријечима и појмовима у нашем хришћанском искуству. И управо је то што ми чинимо данас – настављамо и трајаћемо. Настављамо оно што је најсветије. Ми имамо светиње, али и имамо и свети задатак, јер Господ рече својим ученицима ‘ви сте со земљи, свјетлост свијету’. На нама свијет почива, браћо и сестре, на нама оваквим какви смо, јер нас је Бог одабрао. Он рече да нам је дао Царство, дао нам је и да га проповиједамо и да оприсутнимо у овом свијету, да буде гарантовано да има простора у овом свијету. Настављамо велико дјело апостола Христових Петра и Павла, и других апостола. Ми у свом времену, они у свом времену, ми као достојни и вјерни њихови настављачи, који држе њихову науку, њихов задатак, њихов циљ”, бесједио је Владика Атанасије.
Аплаузима су дочекани на укључењу у Литију вјерници из Васојевића, Андријевице, који су пјешачили пуних 50 километара. Они су, како је казао Чедо Јелић, пошли од цркве на Књажевцу, како би учествовали у величанственој ријеци људи. Поред Јелића пјешачили су Иван Радојевић, Горан Марсенић, Милиорад Рачић и Александар Зоњић. Они кажу да су им се уз пут прикључивали људи из мјеста од Берана до Бијелог Поља.
Прослава Петровдана у Бијелом Пољу почела је Светом архијерејском литургијом коју је служио Преосвећени Владика Методије у цркви посвећеној првоврховним апостолима Петру и Павлу.
Током Литургије Владика Методије је у чин чтеца произвео Радоја Кордића из Бијелог Поља.
Бесједећи сабранима, Владика је пожелио срећан и благословен, торжествени и свијетли дан славе града Бијелог Поља и велике светиње, Светих апостола Петра и Павла.
“Истински, прави хришћани су људи који су слободни, не споља, него изнутра слободни, од гриже савјести, који су стекли благодат Божју мир и спокој у својој души. Истинска, права слобода је она унутрашња, која је једина вриједна људског битисања, труда и напора овдје на земљи”, казао је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
Домаћин овогодишње славе су браћа Миливоје и Саша Радовић, а за домаћина славе наредне године пријавила се Стојанка Војиновић.
