Цркве Светог архангела Михаила на Тргу Херцега Стефана, у Херцег Новом, молитвено је прославила своју љетњу славу – празник Чудо Светог архангела Михаила у Хони.
Свету литургију је служио игуман манастира Савина јеромонах Макарије, уз саслужење свештенства из више епархија. Пререзан је славски колач, а храм је опходила литија.
Отац Макарије је у бесједи истакао да ко хоће да живи једном светом, саборном, апостолском Црквом, коју исповједамо у Симболу вјере на свакој Литургији, то подразумијева борбу против гријеха.
– Када се мисао зауставља да не осуђује друге, то дејство благодати Божије назива се кротост. Христос себе ставља за учитељa, Он је сам кротак и смирен срцем, та кротост управо је сам Бог. Тек тада се словесно одмара и осјећа истинска љубав према ближњем, јер је у сваком човјеку, то је смисао православне вјере.
Старјешини храма, оцу Николи Тодоровићу и вјерницима честитке поводом празника упутио је крстоносни протојереј Предраг Видаковић.
– Нека ова слава буде дуговјечна, да увијек славите, браћо и сестре, са својим свештеницима и духовницима да приносите молитве Господу на дар. Ове године овако, а догодине још веселије и сложније, а хоће ако заиста будемо срца и душу отворили да у њих смјестимо Господа Исуса Христа.
Највеће чудо је слога међу браћом и међусобно поштовање, чему је свештенство поучио блаженопочивши Митрополит Амфилохије, као и садашњи Митрополит Јоаникије, владике будимљанско никшићки и херцеговачко приморски Методије и Димитрије, истакао је протојереј отац Никола Тодоровић и изразио захвалност конзулу Републике Србије у Херцег Новом, Мићу Роговићу, као и предсједнику СО Херцег Нови, Ивану Отовићу.
– Зна добро Црква шта је власт, ко треба и какав да буде први, да служи свима управо народни првак. До Другог свјетског рата, док није дошла пошаст комунизма, народни првак је морао бити онај који је примјер и у свијету и у храму. Долази вријеме не лако за наш народ, али заиста, онај ко је са Богом и онај са киме је Бог и небеске силе треба да буде неустрашив. Треба се, како нас је учио Митрополит Амфилохије ослобађати од страха, истина прије свега ослобађа од свих стега. Свети архистратиг Михаило се подигао против оца лажи и дан данас води битку, закључио је отац Никола Тодоровић, преноси РТХН.
Чланице Кола српских сестара Херцег Нови припремиле су послужење за вјернике.
***
Цркве Светог архангела Михаила на Белависти (1911) налази се на главном тргу Старог града у Херцег Новом, који носи назив Херцега Стефана, али је познатији као Белависта, што значи “предиван поглед”.
Црква је подигнута у вријеме аустроугарске управе над градом, на мјесту на којем су се налазили остаци некадашњег храма, који је као своју задужбину подигао Херцег Стефан.
Стару цркву на Белависти су порушили Турци, а земљиште на којем се она налазила откупила је 1858. године за 4602 форинте група херцегновских Срба, задужбинара и родољуба, са једним циљем – да саграде или боље рећи да обнове порушену Цркву Св. архангела Михаила. Били су то поморски капетани који су пронијели славу херцегновског поморства широм свијета: Никола Станић, Александар Павковић, Михаило (Мићо) Гудељ, Јован Комленовић, Марко Ратковић, Стефан Милашиновић, Антонио Јанковић, Никола Гојковић, Никола Мандић, Марко Радуловић, Мато Мрша, Гаврило Ломбардић, браћа Русовићи, Василије Кецовић, Томо Матијашевић, Никола Станишић.
Изградња цркве је отпочела 1883. године, а завршена је 1911. године, када је и освештана. Наиме, херцегновско општинско управитељство је 1883. издало грађевинску дозволу Одбору за грађење српске православне цркве у граду Ерцегновоме, али након освештавања темеља храма, Далматинско намјесништво у Задру обуставило је радове. Од куповине рушевине на Белависти до завршетка радова и освештавања цркве протекле су 53 године… Црква Св. архангела Михаила на Белависти једна је од најљепших српских цркава.
Црква је урађена по пројекту архитекте Милана Карловца и представља мјешавину византијског, готског и барокног стила градње. Сазидана је од камена са Корчуле, а њену унутрашњост краси иконостас од бијелог италијанског мермера, као и иконе које израдио Чех Фрањо Циглер. (Извор: Моја Црна Гора и Историја српског поморства)