Празник Светог Саве, првог Архиепископа српског, торжествено је прослављен 27. јануара 2023. године у храму Светог Саве на Врачару.
Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије, уз саслужење преосвећене господе епископа ремезијанског Стефана, новобрдског Илариона, липљанског Доситеја и топличког Петра.
Саслуживали су и архимандрити: Нектарије, секретар Светог Архијерејског Синода, и Данило, директор Патријаршијског управног одбора; протојереј-ставрофор Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета; архијерејски намесници: протојереји-ставрофори Владимир Вукашиновић, Божо Бакајлић и Бранко Митровић; свештеници: Стојадин Павловић,: Панајотис Картасиос, Раде Радан, Александар Ђаковац, Ненад Јовановић, Зоран Деврња, Драган Шовљански, Бранислав Кличковић, Далибор Стојадиновић, Драган Каран, Бранислав Кеџић; као и ђакони: Радомир Врућинић, Синиша Дувњак, Драган Ашковић, Владан Таталовић и Николај Вуковић.
Владика Иларион: Ми не можемо себе да разумемо ако не погледамо у своје срце и ако у свом срцу не видимо Светог оца Саву и Онога коме је он служио, Господа Исуса Христа
Многобројном верном народу сабраном под куполом храма Светог Саве беседио је епископ Иларион:
– У име Оца и Сина и Светог Духа. Ваше Преосвештенство, часни оци, драга браћо и сестре, драга децо, народе Божји, нека је срећан и благословен данашњи празник на који се сабирамо на овом велелепном месту. И можда је данас и прилика да поново поразмислимо како се уопште отворила могућност да се овде саберемо и откуд стиже оволика лепота, одакле сија светлост злата на овим зидовима, одакле да се наша престоница крунише оваквом лепотом. Ево, и дом књиге недалеко од нас, Народна библиотека је крунисана овом лепотом, хармонијом, овим раскошем.
Данас посебно треба да се сетимо те лепоте којом се спасава наш род, и не само наш род, него и сви они који су добре воље. Сијање злата ових мозаика скупо је плаћено и то не само новцем када је зидан овај храм. Оно сија око нас зато што се за ову лепоту изборио утемељитељ свега и најзначајнији у нашем роду, Свети отац Сава, баш онда када се упутио на Свету Гору светим путем, како песник говори, путевима које је сам отварао. Зато што је он, како пева црквена песма, путеводитељ у живот, у нови живот који нам се отвара. Он је то злато којим се небо купује сакупио у оној тесној келији у Кареји, где је понирао у мрак људског бића, где је грлио смрт као своју невесту не би ли у том рвању са свим изазовима са којима се човек суочава доживео онај вечни, непролазни, спасоносни и исцељујући загрљај оваплоћеног Бога Логоса, Господа Исуса Христа. И загрлио је Спаситељ славног монаха Саву, исцелио га и позлатио му срце, позлатио му живот да би он где год да се окрене, где год да крочи, остављао Савин поток, Савин пут, Савину главу, да све то буде добро, здраво и позлаћено.
Где год да се Срби окрену виде Светог Саву. Када говоримо о њему, ми говоримо о свему што се нас тиче и што се човека уопште тиче. Он је заправо христолики свечовек о коме ће онај за кога су говорили да је највећи Србин после њега, Свети владика Николај, говорити и певати. Свети Сава је утемељитељ, како рекох, свега ваљаног, свега постојаног, свега златног чега смо се дотакли. Можемо за њега да кажемо да је он поставио камен на коме се Црква утемељила. Тим каменом који је донео са Свете Горе Атонске поставио је и темеље наше државе, наше просвете, наше дипломатије и свега онога што се нас тиче од ма одакле да погледамо. Зато, браћо и сестре, ми не можемо себе да разумемо ако не погледамо своје срце и ако у свом срцу не видимо Светог оца Саву и Онога коме је он служио, Господа Исуса Христа.
Нека бисмо и ми зато кренули путем Светог Саве на Свету Гору, тамо где смо сви светогорци, и мушкарци, и жене, и мали, и велики, и млади, и стари, јер нас је породио један Светогорац. Ето парадокса! Један монах толику децу има! Један Светогорац толики род изродио! Заиста на њему се остварује оно обећање изречено праоцу Авраму да ће му потомство бити више него звезда на небу. Нека бисмо сви ми кренули његовим путем за нашим Пастиром добрим, који је живот свој положио за нас, да идемо на Гору свету, да се не бојимо као што је он то чинио да се затворимо у гроб нашег постојања, у тесну одају и скривену клет нашег срца, где треба да се рвемо са неманима које нас чекају у дубини нашег бића и да доживимо награду оног загрљаја Спаситеља Христа који је он доживео. И онда вративши се, научени, окрепљени и поучени да знамо како да се понашамо на данашњи дан, да знамо како да се понашамо за катедром, да знамо како да се понашамо у школи, да знамо како да се понашамо када проповедамо, када учимо, када тешемо, када лечимо, када бранимо своје достојанство, када преговарамо, када треба да смо мудри. Нека би нам Свети Сава сваког дана био саговорник. Са оцем треба да се саветујеш, њега треба да питаш. Када не знамо, треба њега да питамо. Нека би Свети Сава дао снаге да идемо путем који је он кренуо, да на том путу останемо и да заједно са свим Светогорцима свих поколења чинимо оно што је најбитније, да узносимо славу Једном у Тројици Богу, Оцу и Сину и Светом Духу, коме је вечна слава у све векове. Срећан и Богом благословен данашњи празник Светог Саве свима нама.
Владика Василије: Будимо деца Светог Саве!
На крају светог евхаристијског сабрања, Преосвећени Епископ сремски г. Василије освештао је славске дарове поводом славе храма Светог Саве и том приликом у надахнутој беседи нагласио:
– Данас је посебан дан сусрета све српске деце са Светим Савом. У свим нашим црквама од Ванкувера до Новог Зеланда данас се налази лик Светог Саве. Када дођете пред тај лик и када се огледате у икони Светог Саве, као што се он огледа у Лику Господњем, онда енергију божанску коју је он добио од Бога раздаје нама, свим Србима, и то здушно. Данас када прослављамо велики дан треба да станемо пред икону Светог Саве и да се запитамо како ћемо изаћи пред Светог Саву, да се нисмо огрешили у нечему о Светог Саву, да тражимо опроштај и благослов да нас Господ његовим молитвама помилује и спасе. Будимо деца Светог Саве! Ходајмо његовим стопама и његовом снагом духа, јер је он најлепше дете које је родила српска мајка и онај на кога сви ми треба да се угледамо. Ходајмо стопама његовим, јер он је био најлепши и најузорнији монах Српске Православне Цркве. Оставио нам је толики капитал, толику снагу да се можемо подичити и порадовати што је Господ благоизволео да нам га подари.
