Богословија Света Три Јерарха при манастиру Крка у Епархији далматинској Српске Православне Цркве, литургијски и свечано је данас прославила своју славу – св. Василија Великог, св. Јована Златоустог и св. Григорија Богослова. Свету архијерејску Литургију у древном немањићком манастиру Крка предводио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије, коме су саслуживала Преосвећена господа Епископи: далматински Никодим, пакрачко-славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије и осејчкопољски и барањски Херувим.
Укратко о Богословији Света Три Јерарха
Године 1615. митрополит добробосански Теодор, благословио је да се у манастиру Крка оснује богословска школа, те је Крчка Богословија најстарије православно училиште, не само црквено него и народно, које је до сада изнедрило на стотине православних свештеника, велики број монаха и десетине угледних епископа. Са мањим прекидима њеног рада, ова школа ради и данас. У зависности од политичких и војних прилика богословија је радила са прекидима. Једно време богословија је из манастира била измјештена у Задар. Данашња зграда Богословије подигнута је 1966. године залагањем владике Николаја (Мрђе). У току последњег рата, овај објекат као и манастир Крка, били су девастирани и опљачкани. Када је 1999. године за епископа далматинског хиротонисан јеромонах Фотије из манастира Ковиља, тада професор Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, живот се поново вратио у Крку. Недуго затим, захваљујући Светом Архијерејском Сабору СПЦ и залагањем владике Фотија, године 2001. Богословија при манастиру Крка поново је, после прекида, отпочела са радом. Од тада до данас неколико генерација завршило је богословију, а у њеним учионицама и данас седи 40 ученика.
Подсетимо да је пре три године одржана торжествена прослава четири века постојања Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крка, који је наставио своју просветну мисију на просторима Далмације и читаве Православне Цркве. Молитвене и друге свечаности те 2015. године предводио је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.
Укратко о манастиру Крка
У долини ријеке Крке, три километра источно од Кистања, у широкој Цариградској драги налази се бисер православне Далмације, манастир Крка. Поред манастира Крупе (1317.год) и манастира Драговића (1398. год.), Крка је највећи и најпознатији манастир овога краја.
Настао је на месту где су се налазиле катакомбе у којима је свети апостол Павле проповедао хришћанство у долини реке Титиус (стари назив за Крку), почетком трећег века нове ере. Манастир Крка датира из 14. века и година његовог постанка се сматра 1350. мада има и тумачења како је у питању 1345. година. Манастир Крка је задужбина Јелене Шубић, удовицее брибирског кнеза Младена Трећег Шубића, иначе сестре српског цара Душана Силног. Цар Душан Силни, у то време најмоћнији владар балканског простора, удао је своју сестру Јелену на запад балканског полуострва, да би на тај начин проширио свој утицај.
У току векова овај манастир је претрпео неколико разарања и запуштања, али и обнова и прерада, па његова архитектура није сачувана у свом првобитном стању. Манастирски комплекс уобличен је у 18. веку и са мањим изменама, до којих је дошло нарочито у 19. веку, сачуван је до данас. Манастирска црква, конаци, трпезарија и помоћне зграде затварају мало унутрашње правоугаоно двориште, које је са свих страна окружено тремовима. У 18. веку манастир је доживео велику обнову – сазидан је звоник изузетне величине и квалитета, измењен је и знатно проширен олтар, а у самој цркви раскрчен је западни зид који је заклањао поглед на средишњи део храма.
Манастирска црква је посвећена Архангелу Михаилу и саграђена је у византијском стилу. Звоник је саграђен у романичком стилу. Сама ова стилска композиција указује на тешкоће око подизања здања као и о утицају култура Истока и Запада. Манастир је током свог постојања био више пута паљен и уништаван од стране Турака, али, паљење и девастирање ове светиње нису угасили Манастир.
(фотографија: Душко Јарамаз/PXL_120219_23552905)
Извор: Радио “Слово љубве”