30/07/2024 30/07/2024 На месту на ком се налазио манастир Марча, некадашњи духовни и културни центар православних Срба у Крајини и седиште Марчанске епархије, 28. јула 2024. године, поводом манастирске славе – Сабора Светог архангела Гаврила, свету Литургију је служио архимандрит Данило, док су саслуживали јереј Драган Топић, парох нарћански, и ђакон Петар Козакијевић из Загреба. На месту...
30 Ιουλίου, 2024 - 17:54

Слава манастира Марча

Διαδώστε:
Слава манастира Марча

На месту на ком се налазио манастир Марча, некадашњи духовни и културни центар православних Срба у Крајини и седиште Марчанске епархије, 28. јула 2024. године, поводом манастирске славе – Сабора Светог архангела Гаврила, свету Литургију је служио архимандрит Данило, док су саслуживали јереј Драган Топић, парох нарћански, и ђакон Петар Козакијевић из Загреба.

На месту некадашњег манастирског саборног храма данас се налази скромна капела подигнута 1925. године, око које се народ из околних крајева традиционално окупља о Сабору Светог архангела Гаврила како би узносио молитве Бестелесним силама и чинио спомен на ту славну и мученичку обитељ. По завршетку богослужења благословени су славски дарови, а дружење окупљених настављено је за славским ручком.

Манастир Марча подигао је митрополит дабробосански Гаврило Аврамовић када је, заједно са седамдесет монаха пребегао из Босне, из манастира Рмањ између 1578. и 1588. године. Манастир је био посвећен Светим Архангелима и био је центар духовног живота православних Срба на подручју Вараждинског генералата. Као такав постао је мета у то време изразито снажне аустроугарске политике унијаћења. Тако је у манастир 1671. године доведен први унијатски епископ. Тек 1737. године Марча је враћена Српској Православној Цркви да би, већ наредне, 1738. поново била предата у руке унијата. Православни народ није могао да прихвати чињеницу да се светиња поново одузима те у ноћи 17/28. јуна 1739. године Марча бива запаљен како би било спречено насилно усељавање унијатских монаха у њега. Исте године почиње обнова манастира Марча која је настављена, мање или више успешно, током наредних неколико година. Бечка политика унијаћења, која није јењавала, довела је до поновног насилног одузимања манастира 1753. године. На молбу српских вођа, царица Марија Терезија у Марчу не насељава унијатске монахе него латинске монахе пијаристе, који су се из манастира убрзо одселили. После њиховог одласка манастир је постепено пропадао до потпуног урушавања.

Опширније о манастиру Марчи из књиге протојереја-ставрофора Душана Кашића: Православни манастири у Хрватској и Славонији можете прочитати ОВДЕ.

spc.rs

H αναδημοσίευση του παραπάνω άρθρου ή μέρους του επιτρέπεται μόνο αν αναφέρεται ως πηγή το ORTHODOXIANEWSAGENCY.GR με ενεργό σύνδεσμο στην εν λόγω καταχώρηση.

google-news Ακολούθησε το ORTHODOXIANEWSAGENCY.gr στο Google News και μάθε πρώτος όλες τις ειδήσεις.

Διαδώστε:
Ροή Ειδήσεων