Све што је створено непотпуно је, све што је створено ограничено је, а ми у себи имамо ту клицу која чезне за неограниченошћу, чезнемо да будемо бескрајни, да постојимо вечно. И није случајно да такву чежњу имамо у себи, јер смо за вечност створени. Човек парадоксално ушавши у заједницу са нествореним Богом, са беспочетним Богом, на неки начин постаје и беспочетан и бескрајан, рекао је Епископ Иларион у беседи, 14. јула 2024. године.
Његово Преосвештенство Епископ новобрдски Г. Иларион, викарни Епископ Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у трећу недељу по Духовима, када молитвено прослављамо Свете мученике и бесребренике Козму и Дамјана, 14. јула 2024. године, у параклису посвећеном овим светитељима у КБЦ “Драгиша Мишовић”.
Епископу Илариону саслуживало је свештенство и ђаконство, у молитвеном присуству верног народа.
Светом Литургијом молитвено је прослављено и осамнаест година од изградње параклиса.
У архипастирској беседи, Преосвећени Епископ је рекао да данас треба да се удубимо у тајну исцељења, тајну излечења, тајну вечног здравља. Исцељење је када је човек цео, када ужива у целини, када је део целине, човек је створен да би био цео. Али, када је створен, човек је непотпун. Све што је створено непотпуно је, све што је створено ограничено је, а ми у себи имамо ту клицу која чезне за неограниченошћу, чезнемо да будемо бескрајни, да постојимо вечно. И није случајно да такву чежњу имамо у себи, јер смо за вечност створени. Човек парадоксално ушавши у заједницу са нествореним Богом, са беспочетним Богом, на неки начин постаје и беспочетан и бескрајан.
На крају свете Литургије освештани су славски дарови поводом славе капеле.
