Свети Варнава (Настић), викарни Епископ хвостански, постао је синоним страдања Српске Православне Цркве од комунистичког режима у бившој Југославији.
Крајем Другог светског рата партизански покрет Југославије предвођен Јосипом Брозом Титом и његовим комунистичко-атеистичким револуционарима поубијао је на стотине свештених лица Српске Православне Цркве. Међу првим послератним жртвама комунистичког режима био је Свети владика Варнава Хвостански, кога је 1947. године као викарног епископа Свети Архијерејски Сабор послао у Сарајево да помогне тадашњем админстратору Митрополије дабробосанске Епископу зворничко-туланском Нектарију Круљу.
Нажалост он је већ крајем 1947. године ухапшен и оптужен, а затим и осуђен на вишегодишње сужанство и дуготрајно страдање и подношење мука све до 1964. године – више о Светом Варнави Настићу.
Дан свештене успомене Светог Варнаве Хвостанског Исповедника свечано је прослављен 12. новембра 2018. године на Врањешу, у Источном Сарајеву, где се гради храм светитељу. Свету архијерејску Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење протојереја-ставрогора Јадрана Даниловића, Ранка Билинца и Чеде Ђуреиновића, протојереја Милорада Вујића, протонамесника Бојана Зекића, јереја Дарка Даниловића и ђакона Будимира Гардовића.
На крају свете Литургије благослољено је славско кољиво и преломљен славски колач. У наставку Високопреосвећени Митрополит је освештао нови иконостас храма Светог свештеномученика и исповедника Варнаве Хвостанског.
У беседи на тему Ако мене прогнаше и вас ће проганти’ Високопреосвећени г. Хризостом је подсетио на мученичко страдање Светог оца нашег Варнаве, али и страдање свештеномученика Петра, Митрополита дабробосанског, и митрополита Нектарија кога су умало обесили испред храма манастира Озрена.
Извор: Митрополија дабробосанска
