У Краљевском Двору у Београду данас, 27. марта 2024. године, одржана је пројекција историјског документарно-играног филма „33 анђела“ о трагичној судбини српске деце заточене у нацистичким логорима у Норвешкој, чији су домаћини били Њ. К. В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина. Пројекцији је заједно са Њиховим Краљевским Височанствима, присуствовао Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Петар, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, као и гђа Ивана Цветковић, аташе за политичка и културна питања Амбасаде Швајцарске, г. Дарко Спасић, члан Крунског савета и други гости.
Након филма „Логор смрти у Карашјоку“, који говори о страдању Срба током Другог светског рата у нацистичким логорима у Норвешкој, српско-норвешка копродукција снимила је и филм „33 анђела“ посвећен очувању сећања на тужну судбину више од две стотине српске деце која су током Другог светског рата била заточена у нацистичким логорима у Норвешкој, након што су претходно прошла кроз логоре смрти Јасеновац, Сисак, Стара Градишка и Старо Сајмиште. Овај емотивни филм је потресно сведочанство о њиховој патњи и неправди која им је нанета, а истовремено даје глас сведоцима и потомцима који покушавају да сачувају сећање и истину о овој трагичној епизоди у историји човечанства.
„Сећање на најтрагичнија времена у људској прошлости и чување од заборава страшне судбине наших сународника у нацистичким логорима обавеза је коју сви имамо. Оно што је данас готово незамисливо јесте чињеница да су они о чијем страдању овде говоримо била деца. Колико год нам је тешко и да само размишљамо о томе, да пробамо да разумемо времена када су људи постали звери, и да слушамо ове приче, ово је сведочанство које је требало да буде испричано. Не само требало – морало је да буде забележено, да остане у сећању. Мудри људи су много пута рекли да историју морамо знати, да нам се она не би поновила. Зато је овај филм толико важан, не само за наш народ и нашу земљу већ и за будућност човечанства“, рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.
“Филм “33 анђела” је потресна прича о страдању деце, која нас подсећа на важност чувања сећања и поштовања живота. У филму ће гледаоци имати прилику да чују сведочења логораша који су преживели страхоте логора смрти у Независној Држави Хрватској, као и потомака деце страдале у нацистичким логорима током Другог светског рата у Норвешкој“, истакао је Бранко Димовић Димески, аутор и продуцент филма.
Заслужни за ову значајну причу заједно са г. Димовићем Димеским су: режисер Горан Вукчевић, директор фотографије Дејан Тршић, косценаристи Милка Кајганић и Бранко Димовић Димески, аутори музике Стела Торесен, Андреј Стојановић и Никола Митић, као и стручни сарадници др Јоханес Солберг, Јелена Стојковић, Ђорђе Бојанић – историчар, Бранислав Гајић и Александар Динчић – историчар.
Више од 4.000 заробљеника током Другог светског рата депортовано је из НДХ, Србије и других делова окупиране Краљевине Југославије у Норвешку (од којих су 95% били Срби, већином официри и војници Краљевске југословенске војске) где су били у нацистичким логорима смрти и приморани на принудни рад. Од укупног броја затвореника у Норвешкој, 2.398 се никада није вратило кући. Најмлађи међу њима имао је само 11 година.
