Владика Јеротеј: Човек је узвишено биће. Као храм Духа Светог, његова душа и његово тело јесу светиња.

Беседа Епископа шабачког г. Јеротеја поводом еснафске славе лекара у Шапцу на дан Светих врачева Козме и Дамјана 2022. године

Честитам домаћинима данашње славе, свечарима, председници Српског лекарског друштва прим. др Љиљани Станимировић, директору Градске болнице др Поповићу и свима вама, драги лекари и медицинско особље, који данас прослављате ове дивне светитеље.

Како пише у њиховом животопису живели су у 3. веку. По професији су били лекари, међутим разликовали су се од других лекара у њихово време, јер поред тога што су били лекари били су и хришћани, односно веровали су у Христово Јеванђеље, у Христово Васкрсење. Поред лекарских вештина и медикамената које су користили да би помагали људима, они су користили и молитву, односно веру у васкрслог Христа. Сваки пут када би лечили болеснике, они би призивали име Христово, а када год призивамо име Христово ми оприсутњујемо самог Христа Богочовека и тада Божја сила делује и помаже људима. Они су били истински и верни и лекари, али и људи и због тога им је Бог дао благодат своју да се на њихове молитве врши исцељење, односно дао им је благодатну Силу коју су користили заједно са својим лекарским вештинама и умећима. Заједно су користили и молитву, поготову онда када те наше људске вештине нису могле да помогну болесницима или су им делимично помагали. Тада је и божанска сила у већој мери деловала и помагала људима. Они су то иначе све радили по узору на свог Учитеља, Господа нашег Исуса Христа, који је био први велики исцелитељ који, када је исцељивао, исцељивао је целог човека, нарочито узроке сваке болести, а то су греси, то је неправилно живљење људско на свим сегментима његове личности. Лечили су дисхармонију која постоји у односима човека према Богу, према другим људима и према читавом свету, јер како нас учи Свето Писмо узрок свих људских страдања, односно, почетак патологије био је преступ Адамов у Рају, када је прекршио Божју заповест која му је дата. Није желео да живи у хармонији са Богом, са Евом, са читавим светом, него је хтео да живи по својој вољи. Тада је дошло до прве дисхармоније, прве страсти, првог патоса како се каже на старогрчком језику, а та реч означава истовремено и страст, али и страдање. Тада је и започело људско страдање. Дакле, Господ је првенствено исцељивао њихове грехове и на тај начин је исцељивао узрок болести. На више места су нам описана Његова исцељења, али се на једном каже да, када су пред Њега ставили одузетог човека, паралитичара, он му је рекао, видевши веру и његову, али и веру људи који су га донели, јер због велике гужве они су прокопали кров да би га спустили до Њега. Толика је била вера њихова и састрадање њихово према том болеснику. И Христос је рекао одузетоме: Устани, опраштају ти се греси твоји. На тај начин је показао где је истински узрок људских болести.

Данашња медицина поново долази до сазнања да човека све више сагледава као једно целовито биће. Човеку се приступа холистички, како се данас то још каже популарно, као целом бићу, као психосоматском бићу, не само као телу, него као и души. Данашња медицинска наука је у многоме напредовала у томе да види да многи узроци, нажалост, потичу и од психе људске, да је све то међусобно повезано и да је људски организам један изузетно сложен механизам који је веома тешко схватити, поготову што је у интеракцији и са природом и са другим људима.

Међутим, која је поента слављења данашњих светитеља, који су, ето видите, живели у трећем веку? Поента је да свима нама, а посебно вама, драги лекари, помогне да поново схватимо шта је човек, да је човек једно узвишено биће. Ваш посао је изузетно тежак и често су судбине људи и животи људи у вашим рукама. Потребно је да имате емпатију, а то није увек једноставно, јер сви ми имамо и своје проблеме и своје муке. Тешко је да у највећем броју случајева носимо и сами своје муке, а камо ли да носимо и страдања и муке других људи. Међутим, свети Козма и Дамјан нас подсећају да је човек једно веома узвишено биће, као што каже апостол Павле: Човек је храм Духа Светог. Из тог разлога човек и његова душа, па чак и његово тело, постаје једна светиња. На то нас управо подсећају свети Козма и Дамјан, који својим свештеним односом према човеку, према људскоме телу, и дан данас остају актуелни. Молимо се овим дивним светитељима онда када нам је много тешко. Њиховим молитвама, њиховим примером и ми сами добијамо снагу и онда када више не можемо да издржимо, када долазимо до неких својих људских лимита, призивамо благодат Божју, призивамо у молитвама Бога и Његове дивне светитеље Козму и Дамјана. Тада ће Бог сигурно да помогне и да делује, онако како Он сматра да треба да се помогне том човеку.

Зато, на крају, још једном желим да свима вама честитам славу, драги доктори, као и свима осталима који су се овде сабрали, нашем драгом градоначелнику и начелнику округа који су се овде окупили да заједно прославимо ову славу. Дај Боже да се још много година у радости и весељу окупљамо и да прослављамо светитеље Божје, свете Козму и Дамјана. Живи били.

spc.rs

H αναδημοσίευση του παραπάνω άρθρου ή μέρους του επιτρέπεται μόνο αν αναφέρεται ως πηγή το ORTHODOXIANEWSAGENCY.GR με ενεργό σύνδεσμο στην εν λόγω καταχώρηση.

Ακολούθησε το ORTHODOXIANEWSAGENCY.gr στο Google News και μάθε πρώτος όλες τις ειδήσεις.