Стопе Светог Саве су проходиле и на тајанствен начин доспеле на све четири стране света. Ено његових трагова у Аустралији, где су му два манастира посвећена; ето тих истих трагова и у Америци, у Либертивилу, где такође постоји манастир Светог Саве, а о црквама и да не говоримо.
Овај дивни угодник Божји је сведок испуњења пророштва псалмописца Давида који говори: По свој земљи изиђе глас њихов, и до крајева васељене речи њихове (Пс 18, 5). На који год континент да је крочила нога Србинова тамо се чуло за лик и дело нашег Светог оца. Његове топле молитве, које непрестано излива пред Престолом небеског Владике Христа буде јеванђељску веру у срцима наших верних; силина речи његових велегласно одјекује и попут квасца духовног чини да нарасте свака добра мисао у уму нашег народа ма где се он налазио.
Откуда том некадашњем кнезу хумском, Растку Немањићу, та моћ и толика снага? Пре свега, отуда што је он заиста био човек велике и дубоке вере у Христа Бога, човек који се разапео на крсту двоједине љубави: с једне стране љубави према Богу, према Христу Богочовеку, према Цркви Божијој и, са друге стране, љубави према свом народу. И не зна се која је љубав била већа! Ова прва љубав, љубав према Богу, била је испуњење оне прве заповести Христове: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим (Мт 22, 37), а ова друга љубав, испуњење оне друге заповести Христове: Љуби ближњега свога као самога себе (Мт 22, 39).
Свети Сава је испунио обе ове заповести проносећи крстом и једну и другу љубав. Пламеном жртвене љубави је горео док је по земљи ходио и народ свој Христом походио и обилазио, на покајање позивао и Речју Божјом просвећивао, док је Јеванђеље Христово проповедао. Овим пламеном је обасјавао пут и одгонио сенку незнања ширећи светлост богопознања да се испуне јеванђељске речи: Народ који седи у тами виде светлост велику, и онима који седе у области и сени смрти, светлост засија (Мт 4, 16). Пламеном двоједне љубави је горео и после његовог упокојења у граду Трнову, у Бугарској и после преноса моштију у манастир Милешеву. Том и таквом љубављу Свети Сава гори и данас молитвено заступајући свој народ и сваког човека који му се обрати за помоћ. Та нетварна љубав која није емоција, већ бесмртни дар Онога који Сам јесте Љубав, не само што је свецело његово биће испунила и прибројала га међу велике светитеље, него је кроз њега и преко њега била пренета на читава поколења српског народа, а преноси се и данас, у овим тешким временима. Том љубављу Свети Сава у векове векова остаје духовни темељ и исходиште историјског пута нашег народа.