Други радни део научног скупа Богословље код Срба: Изазови и перспективе одржан је 16. децембра 2021. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду у пет сесија посвећених богословским достигнућима у домену библистике, канонско-историјским, еклисиолошко-антрополошким и патристичким темама, као и историјско-богословским и догматско-пастирским дискусијама.
Учеснике скупа поздравио је протојереј-ставрофор Владимир Викашиновић, продекан за науку Православног богословског факултета и редовни професор при Катедри за литургику, Уследила су стручна излагања која ће бити објављена у посебном зобрнику радова.
У првој сесији којом је председавао др Зоран Деврња учествовали су:
др Предраг Драгутиновић – Ка новом преводу Светог Писма Новог Завета на српски језик. Критеријуми и перспективе,
др Владан Таталовић – Век Катедре за Нови Завет Православног богословског факултета Универзитета у Београду,
др Ненад Божовић – Перспективе развоја српске старозаветне библистике у 21. веку,
др Данило Михајловић – Идентитет Старозаветне егзегезе пред изазовом постмодернизма – Перспектива рецепције Старог Завета у отачкој егзегези.
У другој сесији коју је водио др Предраг Драгутиновић говорили су:
др Борис Стојковски – Беседа о правој вери и Admonitiones угарског краља Стефана I Светог: компаративни поглед,
др Зоран Деврња – Канонско право код Срба између историографије, јуриспруденцје и теологије,
др Далибор Ђукић – Црквено право као део правничког образовања на Правном факултету у Београду,
др Владислав Пузовић – Проучавање Историје Српске Православне Цркве на Православном богословском факултету у Београду: прошлост и перспектива.
Трећом сесијом председавао је др Владан Таталовић, док су излагали:
др Радомир Поповић – Свети Оци у преводу на српски језик – кратак историјски преглед,
др Ивица Чаировић – Изучавање Опште историје Цркве на Православном богословском факултету (1920-2020): контекст и утицаји,
др Раде Кисић – Допринос Православног богословског факултета екуменским односима Српске Православне Цркве,
Миле Суботић – Српска Православна Црква у САД у српској црквеној историографији: досадашња истраживања и перспективе.
Четврту сесију модерирао је др Раде Кисић, а говорили су:
протођакон Предраг Петровић – Еклисиолошке парадигме целовитости људске личности (Corpus Dionysiacum и проблем целовитости личности),
др Здравко Јовановић – Артикулација библијско-патристичке мисли у савременом културном контексту – дијалошки императив православног богословља.
Последњом, петом сесијом председавао је др Ивица Чаировић. Излагали су:
др Златко Матић – Тријадолошке претпоставке саборности Цркве у делу Светог оца Јустина (Поповића),
др Драган Ашковић – Савремено црквено појање између поетике и теологије,
др Владимир Антић – Савремена српска црквена музика и њена будућност,
др Милосав Вешовић – Септуагинта у ранохришћанском предању,
др Јелена Фемић Касапис – Професори Грчког језика на Православном богословском факултету Универзитета у Београду од почетака рада Факултета до 1952. године,
др Јован Лазаревић – Житијe Светог Симеона од Светог Саве – особени књижевно-богословски аспекти.
Учесник научног скупа поздравио је Преосвећени Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског.
Православни богословски факултет Универзитета у Београду, у сарадњи са управом Храма Светог Саве на Врачару и са благословом Његове Светости Патријарх српског др Порфирија, 15. и 16. децембра 2021. године организовао је научни скуп Богословље код Срба: Изазови и перспективе, поводом стогодишњице од почетка рада Православног богословског факултета у оквиру Универзитета у Београду (1920-2020) и осамсто година од Беседе о правој вери (1220-2020), коју је у манастиру Жичи произнео Свети Сава.
