Други дан посете Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Епархији аустријско-швајцарској
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је Парламент у Бечу и састао се са посланицом и председницом Парламентарне групе пријатељства са Србијом др Гудрун Куглер, у петак 09. јуна 2023. године.
У пратњи Патријарха Порфирија били су Преосвећена господа Епископи аустријско-швајцарски Андреј и хвостански Алексеј, викар Његове Светости и архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије.
Том приликом, гђа Гудрун Куглер је Патријарху Порфирију и архијерејима говорила о историјату ове знамените зграде.
На крају посете, Његова Светост и гђа Гудрун Куглер разменили су пригодне поклоне у знак сећања на овај сусрет.
Затим је Патријарх Порфирије у пратњи архијереја прошетао улицама Беча и посетио Народни парк.
Његова Светост се састао са министарком интеграција др Сузаном Раб у седишту Државног канцелара Републике Аустрије. После обиласка зграде, Патријарх Порфирије и гђа Сузана Раб провели су време у срдачном разговору.
Обраћајући се министарки Сузани Раб, Патријарх Порфирије је истакао:
– Чини нам велику част што говоримо овде и пред Вама, као највишим државним службеником, ове дивне и гостољубиве земље, задуженог за питање интеграције мноштва православних Срба, којима смо ми, вољом и милошћу Божјом, духовни пастир и Патријарх.
Православни Срби су у аустријској, а потом и у аустро-уграској царевини, присутни још од 16. века. Дакле, пуних пет столећа. После пада многовековне српске средњевековне државе под турску окупацију, десетине хиљаде мојих сународника је прешло, у потрази за уточиштем и слободом, у царство којим се управљало из овог прелепог града. Кроз тај петовековни суживот наша два народа, низали су се небројени примери заједничке херојске борбе за слободу и хришћанску веру. То је, заиста можемо рећи, једна величанствена заједничка историја, које увек треба да се сећамо.
Ослањајући се управо на такву светлу заједничку прошлост, слободни смо изнети и овом приликом нека питања која се директно тичу, са једне стране, Српске Православне Цркве и православних Срба који живе и раде у овој земљи, а са друге стране, државе Аустрије и њених закона.
Данас у Аустрији, колико ја знам, а исправите ме ако грешим, православни Срби чине трећу по бројности заједницу досељеника. Они су великом већином окупљени око своје Цркве, оличене у Епископији аустријској и њеном епископу, Преосвећеном господину Андреју. Та епископија, којој смо и ми овом приликом дошли у прву канонску посету, постоји de facto, али и не de iure, односно онако како то налаже и прописује аустријско законодавство. Слободни смо да искористимо и ову прилику да Вас, уважена госпођо Раб, упознамо са том чињеницом и да Вас умолимо да се лично заложите пред властима, које као министар представљате, да се таква стварност што пре промени, како на корист државе Аустрије, тако и на добробит свих Срба који данас живе и раде у њој, као њени грађани.
С тим у вези надовезује се и питање положаја српске националне заједнице, која, иако бројна, нажалост још не ужива иста права као друге заједнице, које као и српска имају традиционално пребивалиште у Аустрији. Српска заједница у овој држави у потпуности испуњaва све дефиниције закона, који је примењен на другим националним заједницама у Аустрији, а које су по бројности мање од српске.
Колико нам је познато, Република Аустрија се залаже за језичку и културну разноликост својих грађана и законом гарантује да ће осигурати и подржавати језик, културу, као и опстанак, својих аутохтоних националних заједница. Десетине хиљада аустријских држављана данас користи српски језик и ћирилично писмо као свој матерњи језик и своје писмо. Молимо Вас да и њих подржите на исти онај начин на који подржавате и друге националне заједнице. У релевантним државним структурама наши сународници се сусрећу и са појмом БХС језиком (бошњачко-хрватско-српски језик), што никако не одговара истини. Ми, православни Срби, смо стари европски народ и имамо свој српски језик и своје ћирилично писмо и као такве их данас користимо у службеној употреби у Републици Србији и Српској Православној Цркви. Поштујући друге народе и језике, молимо Вас да наш језик и писмо препознате онаквим каква они јесу – аутохтони и јединствени. То ће бити истинска и права помоћ аустријске државе у очувању језика и културе православних Срба који су аустријски грађани.
Молимо Вас да сагледате ова веома важна питања, која су суштинска за наш народ и нашу Цркву овде у Аустрији, као и да у оквиру својих могућности, а у складу са законом, помогнете да се законски статус српске заједнице изједначи са свим осталим националним заједницама, као и да Епархија аустријско-швајцарска Српске Православне Цркве добије своје законско признање које јој припада. Решавањем ових основних животних питања православни Срби, који су сада грађани у модерној и демократској Републици Аустрији, ће тада бити у прилици да у пуном обиму уживају у привилегијама које су им законом намењене. Уверен сам да су сви услови за то увелико испуњени.
Уважена госпођо Раб, хвала Вам на Вашој пажњи и издвојеном времену. Још једанпут изражавамо своје велико задовољство и радост које непрестано осећамо током ове посете Вашој предивној земљи, са којом нас веже пуно тога славног и лепог. Захваљујемо Вам се и у име свих православних Срба, који су и грађани Републике Аустрије, окупљених око Епархије аустријско-швајцарске Српске Православне Цркве и епископа Андреја, на овом срдачном пријему и доброј вољи која нас је овде дочекала зарад боље заједничке будућности наша два народа. Хвала Вам. Бог Вас благословио!
У наставку дана, Патријарх Порфирије се састао са кардиналом Кристофором Шенборном у Надбискупској палати у Бечу.
Ускоро опширније.
