Беседа Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја у порти Вазнесенског храма у Суботици на прослави Патрона Епархије бачке – празника Преноса моштију Светог Иринеја, Епископа бачког, исповедника вере, и светих мученика бачких
Драга браћо архијереји, браћо свештеници, драга браћо и сестре! Дозволите на крају да ипак, по дужности и савести, у име свих нас, најпре захваливши Господу, Који нас је сабрао овде, и светима Његовим, да захвалим и Његовој Светости, нашем Патријарху, што је данас овде благословио ову Црквену општину, овај град, нашу Епархију, све вас овде сабране и све нас, и што нас је богонадахнуто поучио јеванђелском речју живота и спасења у Христу. Такође бих хтео да захвалим свој браћи архијерејима који су се одазвали на наш позив и данас деле са нама молитвену радост данашњега дана – Патрона или славе Епархије бачке. Посебно, пак, међу браћом архијерејима желим да заблагодарим нашем драгом брату Митрополиту будимпештанском из Руске Православне Цркве господину Илариону и његовој пратњи. Хтео бих да захвалим и нашем старом и верном пријатељу, оцу Јакобу Пфајферу, који не пропушта ниједну прилику када ми прослављамо неки од наших празника да не буде са нама заједно у братској љубави и молитви.
Хтео бих, такође, свим добротворима и зато одликованима од стране наше Цркве да честитам ово часно одликовање које не служи да потхрањује код нас људи никакву сујету него као подсетник и подстрек да се увек, до последњега даха, трудимо у славу Божју и на спасење наше и наших ближњих. Свима вама, браћо и сестре, желим да честитам данашњи вишеструки радосни празник, ради којега смо сабрани, а то је, као што рекох, празник светога Иринеја, епископа бачког, исповедника вере наше, који је много добра учинио, а и много пострадао за Цркву и веру, а и свих бачких мученика, новомученика, који су својим мучеништвом посведочили веру и дали нама пример верности, оне коју смо дужни Христу, Који је ради нас био послушан Оцу Свом Небеском до смрти, и то до смрти на Крсту. Зато му је Бог дао Име изнад свакога имена – Име Богочовека и Спаситеља свега света и све творевине Божје.
Исто тако, данас прослављамо и један леп јубилеј – то су три стотине година откако је сазидан и потом освећен наш православни храм у Суботици, која се тада још није звала Суботица, и то је био први хришћански храм у овоме граду. То је, заиста, један велики датум и у животу Суботице и наше Епархије и читаве наше Цркве. Нека Бог дâ да будемо достојни да прослављамо и друге сличне годишњице, којих ће, свакако, бити и у животу наше Епархије и у животу наше Цркве у целини. Још једампут хвала, наравно, и нашим појцима и хоровима што су овако молитвено и лепо појањем саслуживали Његовој Светости и свима нама, и вама свима што сте у овом лепом броју молитвено, такође, учествовали и саслуживали на овој божанственој светој Литургији. Дај Боже у здрављу и сваком добру на многа и блага лета!
