У четврту недељу Часног поста посвећену Преподобној Марији Египћанки, 14. априла 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије је служио свету архијерејску Литургију у манастиру Златеш у Томашеву код Бијелог Поља.
– Сабрали смо се у четврту недељу Часног и Великог поста у златешкој светињи посвећеној Светом пророку Илији да се напојимо воде живоносне и живе, да се нахранимо благодаћу Духа Светог, да тело постом исцрпљено и укроћено и душу своју нахранимо и тиме се оснажимо молитвом. Чули смо у светом Јеванђељу данас како је неки отац болесног сина, изгледа јединца, ђавоиманог и обузетог, довео код ученика Христових, а Христос се вратио са Таворске горе са своја три изабрана ученика и затекао жамор међу ученицима и тим човеком са дететом. Њему тај човек прилази и каже: `Ево сам довео свог сина да ми га исцелите, али они не могу. Ако ти можеш, учини нешто`. Христос на то његово ако одговара својим ако: `Ако ти можеш веровати, Богу је све могуће`. Отац, кад су му се у том тренутку очи отвориле и кад је видео своје маловерје, у свом очајању вапио за помоћи, видео је да није само ни до Божје свемоћи него да је и до вере онога који иште и тражи и онда говори: `Верујем Господе, али и помози моме неверју`. То је дубоко разумевање које треба сваки следбеник Христов и сви ми овде сабрани да усвојимо, да молимо Бога да нам долије вере у ове тешке и смутне дана где се рат завитлао на све стране земаљског шара и где се цела земља потреса, гдје су земљотреси, болести, погибије, где удара брат на брата и нема ништа од онога што је идеологија овог света обећавала праху земаљском, нема ништа од оног просперитета и напретка и успеха материјалног и земаљског, да се све структуре тресу и љуљају, разграђују да се распадај. У тим временима, када изгледа да је све горе, с друге стране је, на неки начин, и све боље. У тим невољама окреће се човјек Богу и вапи као што је овај родитељ вапио Христу: `Господе, верујем, помози моме неверју`. Када су га ученици питали: `Због чега га ми нисмо могли исцелити?`, јер је Господ пред целим народом тада исцелио тог младића болесног и обузетог, Он им је рекао: `Овај се род изгони само постом и молитвом. Није само постом и није само молитвом него и постом и молитвом. Молитва треба да нам припреми душу у стање примања благодати Божје, а пост треба да нам смири тело да се не јогуни и да не тражи своје, него оно колико му је потребно да би нам служило духу који треба да се усели у срце наше, а то је Дух Свети, да служи Богу живоме – беседио је владика Методије.
У златешкој светињи окупили су се данас и Вранешани, на првом месту они, као сабор људи који живи у Вранешкој долини што је, по речима Преосвећеног Епископа, знак да смо на путевима наших предака:
– Тиме што смо се окупили показујемо да следујемо путем својих предака, а нисмо се окупили око неке друге грађевине или здања, него овде око светиње у Вранешкој долини. То је добар знак да се постави добар темељ и да се отвори простор да оно што нам једино и насушно треба да нам Бог да, да иштемо најприје Царства небеског, а то значи да се оно усели овде међу нас нашом међусобном љубављу и праштањем. Када једни друге прихватамо и примамо у срца наша, ми смо тада на путевима наших предака. Кад опраштамо једни другима, кад се љубав зацари међу нама тада ће се и Царство небеско зацарити међу нама и у нашим односима. Ако се будемо држали на окупу, али та свеза да буде наша љубав која извире из љубави према Богу, а на дјелатном плану и простору је потврђујемо љубављу према ближњему, према ономе кога гледамо сваки дан, тада смо опет на путу наших праотаца и отаца. Ниједна сила која се завитлала у овом и у свим временима људске историје неће моћи да нас сатре као што није могла до сад ниједна док смо били на истинском и правом путу наших отаца. То вам желим у овој Средопосној недељи, више од половине смо превалили на путу ка свијетлом празнику Васкрсења Христовог, а то је симболика да идемо кроз овај свет пажљиво, сабрани у молитви, у уздржању и са пуним срцем и душом вере према живом Богу, у љубави једни према другима – поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.