Епископ будимљанско-никшићки Методије 10. децембра 2023. године, био је почасни гости „Знаменске Академије“ уприличене у Филхармонији у Кемерову, на којој су учествовали умјетнички колективи Кемеровске епархије.
Одржавањем циклуса догађаја „Нова висина“ које је иницирао губернатор Кемеровске области Сергеј Јевгенијевић Цивилев: на главној концертној платформи региона наступали су најбољи колективи општина из рударске области. Пројекат је осмишљен да упозна становнике Кузбаса са разноликошћу културног живота њихових домаћих колектива.
„Нова висина“ Кемеровске епархије давала се на дан славе Знаменског саборног храма у Кемерову и имала је карактеристичне елементе „Знаменске Академије“. За ове посебне догађаје заслужно је успостављено пријатељство Кузбаске митрополије са епархијама Српске православне цркве. Академије у Србији називају се прославе посвећене значајним црквеним догађајима — великим празницима, или прослављање спомена на светитеље који имају велико поштовање у народу. Такав назив наглашава посебан статус: концерти, фестивали и изложбе су везани за световне догађаје, а Академија је манифестација која се везује искључиво за православну веру, захваљујући којој је сачувана изворна култура Срба.
Почасни гости „Знаменске Академије“ били су архијереј Српске православне цркве Епископ будимљанско-никшићки Методије, који је допутовао са благословом поглавара Руске и Српске цркве, Епископ муромски Нил, Епископ новокузњецки и таштагољски Владимир, Епископ Гурјевски Даниило. Регионалну власт представљали су министарка културе и националне политике Олга Александровна Теофанова и предсједник Комитета за сарадњу са вјерским организацијама Владе Кузбаса Јевгеније Сергејевић Иванов.
Са речима поздрава учесницима и гостима манифестације обратио се поглавар Кузбаске митрополије Митрополит кемеровски и прокопјевски Аристарх. Он је говорио о српској традицији одржавања академија, а указао је и на значајну улогу националног јединства у превазилажењу тешких околности за отаџбину. Као потврда томе је и дуга историја прослављања иконе Богородице „Знаменије” на просторима историјске Русије.
Надовезавши се на све то, Владика Методије је поделио радост што су у Сибиру усвојили и развијају традицију одржавања академија, а такође показао и уметност свог народа, изводећи на гуслама стихове једног од најпоштованијих владара у Црној Гори – Петра II Петровића Његоша, извод из „Луче микрокозма“ „О, преблаги тихи учитељу“, а зајечали су и стихови пјесме „Смрт попа Мила Јововића“.
„С празником, драга браћо и сестре. Моје је срце испуњено љубављу и сваким даном сам све више увјеренији да смо ми, не само један народ истог језика, исте крви, традиције и вјере, словенски, него да смо једна и иста Саборна православна Црква апостолска. Чули смо овдје све оно што је традиција Сибира и Кузбаса, али смо малоприје чули и оно што је традиција српског народа, пјесму коју су ова дјеца испјевала заједно са преподобном монахињом, јесу стихови и ријечи српског Светог Владике Николаја Велимировића. Зато данас, када сам први пут овдје, у Сибиру, и у Кузбасу, наравно, не и у Русији, био сам више пута, али кад сам први пут у Сибиру, овдје у овој хладноћи, која је оштра за нас који смо дошли са Медитерана, ми смо у сибирској хладноћи нашли толико топлоте, љубави, вјере, вашег гостопримства, ваше милости и топле хришћанске љубави.
Бог вас благословио и Мајка Божја, чију икону Знамења празнује овај град и овај катедрални Храм који је Њој посвећен, да нас све заједно крили и чува, и да нас утврди на путу спасења којим треба да идемо за Сином Њеним Господом нашим Исусом Христом. Ви сте разумјели шта говори моје срце, тако да није потребно да преводи отац Димитриј. Хтио сам сада, умољен од брата Димитрија, са благословом Високопреосвећеног Митрополита, да вам пренесем нешто и од традиције српског народа у Црној Гори. Донио сам, и оставићу овдје, један традиционални инструмент, који се зове гусле, да следећи пут када дођем, наставим, ако Бог да, традицију Владике Јоаникија, кога сам наслиједио на катедри будимљанско-никшићких епископа, а који је овдје неколико пута боравио, дакле, кад будем долазио или неко други из Црне Горе, да има да загусла на овим гуслама и да пјева, не толико грлом које је пресјечено овим минусом и студени сибирском, него више да пјевамо срцем“, казао је Епископ Методије.
Опшриније на сајту Епархије будимљанско-никшићке