У склопу духовних свечаности посвећених 825. годишњици манастира Хиландара које је Епархија милешевска уприличила 28. и 29. маја 2023. године, под називом Дани Хиландара у Епархији милешевској, 29. маја 2023. године Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Сељанима код Пријепоља.
Саслуживали су игуман манастира Хиландара архимандрит Методије, игуман манастира Куманице архимандрит Николај, настојатељ манастира Подмаине игуман Рафаило, настојатељ манастира Успења Пресвете Богородице у Сељанима игуман Петар, јерођакон Нектарије Хиландарац и јерођакон Калистрат из манастира Подмаина.
Након читања одељка из светог Јеванђеља, по благослову епископа Атанасија, краћу беседу је одржао игуман Рафаило.
Уследила је беседа владике Атанасија: – Господ наш, као што и молитвена песма каже, не одваја се од нас, остаје и даље са нама иако се вазноси на Небо. Остаје са нама из превелике љубави Своје, бринући о нама. Задржавајући ту заједницу са нама Он нам даје све што нам је потребно за спасење, ка Животу Вечном. Господ чини да не само Он буде близак са нама него и ми међу собом, једни са другима. Јер, онај ко се приближује Христу приближује се и браћи својој, која су у Христу. Православна браћа монаси, свештеномонаси и сестре монахиње, сабрали су се данас овде у овом светом манастиру да учествујемо у једној Божанској Евхаристији, да будемо њени учесници, што је, опет, слика учешћа у Царству Небескоме. Овде се вежбамо да живимо заједно за вечност, и да се истом храном и пићем хранимо, и одржавамо свој живот. Сећамо се и данас многих Светих из рода нашега који су у ранијим периодима у вери проживели свој живот и настојимо да се угледамо на њих, да се од њих научимо и попут њих да се причврстимо уз Господа, рекао је епископ Атанасије који је потом поделио свим присутнима по примерак тек штампане књиге Свештеномученика Серафима Џарића Мој доживљај, док је архимандрит Методије даривао иконице Богородице Тројеручице.
Како је и планирано и раније договорено, архимандрит Методије је, по благослову епископа Атанасија, у манастирској трпезарији одржао душекорисно предавање за монахе и монахиње и том приликом био са изузетном пажњом саслушан од стране присутних.
У поподневним часовима истог дана, архимандрит Методије је одржао је предавање на тему Православна духовност у Дому културе у Прибоју. На самом почетку предавања, новоосновани дечји црквени хор Милица Ракић из Прибоја отпевао је песму Ко удара тако позно песника Војислава Илића а потом је епископ Атанасије благословио сабрање.
У свом предавању, архимандрит Методије Хиландарац је публици приказао једно светогорско искуство православне духовности и подстакао их на даље созерцање ове теме и лично учествовање у њој, рекавши између осталог: – Велики руски светитељ, Свети Јован Кронштатски, је говорио како је он своју побожност највише црпио из богослужбених књига које је његов отац, као црквењак, чувао. То је и наше искуство на Светој Гори, али и на другим местима, да су богослужења и празновање празника најбоља прилика да се научимо истинама наше вере и да тако, дубље упознавајући Бога, у нама се истовремено рађа и љубав према Богу и жеља да Му што усрдније служимо.
– Живећи овде на земљи и сједињујући се са Богом ми у ствари схватамо да је овај наш живот, ма колико је он опипљив и реалан, а онај већи је ипак далеко и верујемо да постоји, но не можемо у потпуности да разумемо ту тајну, па како све више напредујемо духовно ми све више схватамо да је овај живот овде привремен а да је најважније за нас да се спремамо за Вечни Живот у Царству Небеском, рекао је архимандрит Методије.
У знак сећања на посету Епархији милешевској и Прибоју и учествовање у хиландарском јубилеју, Епископ Атанасије је за трпезом љубави у име Црквене општине Прибој и Братства православне омладине Прибоја Свети деспот Стефан Лазаревић уручио архимандриту Методију слику манастира Бање код Прибоја, рад прибојског сликара Дејана Пузовића. Том приликом, Епископ је подсетио да је једном заувек Свети Сава спојио манастире Хиландар и Бању јер је након добијања самосталности Српске Православне Цркве, манастир Бања био седиште Дабарске епископије а за њеног првог Епископа Свети Сава је поставио хиландарског монаха Христифора.