Одбор за политички систем, правосуђе и управу, започео је јуче, 15. новембра, контролно саслушање на тему: Нехумано и шиканозно задржавање Митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) у просторијама Центра безбједности Подгорица, 22. јуна 2020. године.
Сједници, по позиву су присуствовали: Зоран Брђанин, директор Управе полиције; Горан Јокић, начелник Центра безбједности Подгорица; Никола Боричић, поступајући тужилац; Нерма Добарџић, замјеница Заштитника људских права и слобода за сектор анти-дискриминације; Милена Крсмановић, савјетница Заштитника људских права и слобода, а испред Митрополије црногорско-приморске: протојереј Мирчета Шљиванчанин и адвокат Драган Шоћ.
Саслушање је отворио предсједник Одбора Момо Копривица који је казао да је вријеме да се сазна истина о задржавању Митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) у просторијама Центра безбједности Подгорица, јер се то питање дуго времена презентовало у јавности и изазивало, и даље изазива, разна спорења у смислу шта се тачно десило, на који начин се десило и који су стварни разлози довели до ове ситуације – понижавајућег поступања према Митрополиту.
„Ко је у ствари крив, ко је на противзаконит начин притварао људе, тачније свештена лица, ко би требао да сноси одговорност за оваква дешавања. Све је остало нејасно јавности. Дакле, пуно је таквих деликатних нерешених питања, али Одбор за политички систем, правосуђе и управу се опредијелио да, уз коришћење института контролног саслушања, покуша да помогне у расветљавању овог питања“, казао је г. Копривица.
Он је даље објаснио да ово контролно саслушање има за циљ да се добију одговори на следећа питања: какав је у Црној Гори третман човјека од стране јавне власти, да ли државни органи поштују уставну норму о достојанству и неповредивости личности и забрани понижавајућег поступања, зашто је дошло до понижавајућег поступања према једном човјеку – највишем великодостојнику најбројније вјерске заједнице у Црној Гори и како је то понижавајуће поступање према њему извршено:
„Да се одреди и прави контекст, односно да се подведе овај случај под околности конкретне, како би се добила права слика овог понижавајућег поступања, његових мотива и да ли је неко сносио правне консеквенце за поступке понижавања. Правне консеквенце и закључци овог поступка морају бити јасни, оштри и надасве друштвено одговорни. Циљ овог поступка мора бити резулативан, али и превентиван, да се нико и никад не усуди да злоупотријеби државну принуду како би повриједио људска права.“
Иформације о томе шта се догодило тог 22. јуна 2020. године када је Митрополит Амфилохије приведен у ЦБ Подгорица су потом презентовали протојереј Мирчета Шљиванчанин и адвокат Драган Шоћ.
Свештеник Шљиванчанин је указао на понашање тадашњих органа државне власти према Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, сада блаженопочившем, који је нехумано задржан у Центру безбједности Подгорица, након одржане литије 22. јуна 2020. године:
“Према нашем мишљењу то задржавање није имало основа да буде у толиком трајању с обзиром да се ради о човјеку који се налазио на челу Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве – институције која има највећи број вјерника у Црној Гори, и не само то, него с обзиром на углед, и домаћи и међународни, блаженопочившег Митрополита Амфилохија, и такође то што је он тада био човјек који је зашао у девету деценију живота. Такво нехумано понашање органа државне власти, носилаца државне власти и оних који су били на челу тих органа, је сигурно један преседан у савременом праву, јер су тиме повријеђене многе домаће, али и међународне конвенције о поступању према човјеку. ”
Даље је напоменуо да када се говори о овој теми не може да се изостави контекст у коме се све то дешавало, јер је то све било након усвајања дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести крајем 2019. године, који је изазвао противљење вјерника СПЦ, али и других грађана којима је право и правда на савјести и слобода изражавања вјере, као једно од темељних људских права. У том контексту након што су вјерници Митрополије и других епархија Српске православне цркве легитимно протестом жељели да искажу своје неслагање са дискриминаторним законом, дошло је до тензија у друштву и многи епископи, свештеници и вјерни народ доживјели су дискриминаторне поступке и повреду права вјере и других права од стране органа тадашње државне власти. Подсјетио је да је одмах на почетку тих протеста повријеђен Владика Методије, затим блаженопочивши Митрополит, али не само он, већ и десетине свештеника, међу којима је био и он, и монаха, као и више вјерника, позивани су на информативни разговор у ЦБ Подгорица, гдје су нарушаване мјере због којих су они били привођени.
“Ми желимо, и правда је и Божја и људска, да се утврде чињенице везано за овај догађај, да се утврди чија је то одговорност и да се такво дјело никада више не понови у нашој земљи, да ниједан човјек не доживи никакву врсту нехуманог понашања од стране државних органа, нити да му се удара на његов било вјерски или ма који други интегритет. Не зато што је то потребно сада блажнопочившем Митрополиту Амфилохију, који је једна неоспорна личност у историји Црне Горе, који се сврстава у највеће личности не само Црне Горе него и много шире, него због сваког човјека, и оног најмањег, да не би никада доживио неку врсту дискриминације или нехуманог понашања од оних који су позвани да чувају управо правни поредак и права која људи имају и по Богу, а и по земаљским законим”, казао је протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Потом је ријеч добио адвокат г. Драган Шоћ, који је нагласио да је од свих присутних једино он свједок догађаја, јер је у својству пуномоћника Митрополита Амфилохија био све вријеме са њим у просторијама МУП-а, те да осим чињеница може пренијети утисак о односу и понашању према Митрополиту, имајући у виду његов ранг, године, као и повод и трајање задржавања.
„Имајући у виду шта се то стављало Митрополиту на терет, односно због чега је он позван, није било никакве потребе да давање исказа траје дуже од сат времена. Имам ово у виду због тога што сам био такође пуномоћник Митрополита, када се такође истим поводом, само што је тај повод био лоциран на Ријеци Црнојевића, радило се о сахрани покојног Влада Јовићевића гдје је Митрополит дошао у својству свештеника и личног пријатеља, и из обавезе коју му је дао док је био жив да ће одржати опијело, и био истим поводом позван од тужиоца цетињског. Тужилац цетињски није пренио своју обавезу полицији нити замјенику, него је лично обавио саслушање, у његовој просторији, у његовој канцеларији која је ипак уређена, примјерена. И то је саслушање обавио са пуним поштовањем како година, тако и достојанства Митрополита Амфилохија, с тим што је он оно што му закон налаже и професионално урадио, сачинио записник о свему томе. Судбину записника не знам. Дакле, могао се овај поступак завршити за сат времена. То би било логично, то би било примјерено, и заиста не би било ни овога саслушања, не би било ни реакције наше као пуномоћника, ни реакције јавности. Зашто то није било урађено, то ја не знам. Мој закључак је, ја га не кријем ни јавно, да је то било показивање, демонстрирање моћи, а ја бих рекао једног непримјереног силеџијства од стране политичког и полицијског врха који је тада био у Црној Гори присутан.“
Контролно саслушања, биће настављено, уз присуство осталих позваних лица, и то министра унутрашњих послова Филипа Аџића, и в.д. врховног државног тужиоца Маје Јовановић. О термину наставка саслушања, јавност ће бити благовремено обавијештена.
