Његово високопреосвештенство Митрополит црнoгорско-приморски г. Јоаникије казао је у емисији “Пресс плус са Рајком Раичевић” да је Свети Сава изузетна личност, једна од најзначајнијих црквених личности 12. и 13. вијека, а да је Савиндан свенародни празник за све православне хришћане, јер је Свети Сава познат и поштован као светац у свој православној васељени. Његово присуство у нашој Цркви, у нашем народу је толико видљиво да и дан данас дише и живи.
“Турци су спалили мошти Светога Саве да би његов огромни светитељски утицај некако уништили, али то се доживјело као нова жртва Светога Саве за његов народ, који се још више уз његов спомен приљубио и прихватио његов култ на свим просторима српских земаља. Свети Сава је наше претке сјединио са Христом и он је просто некако заштитни знак наше вјере. Ми смо хришћани и најважније је да смо Христови, али морамо поштовати и оне који су нас сјединили са Христом, јер поштујући Божје угоднике показујемо и Богу поштовање”, рекао је Митрополит Јоаникије, објаснивши да Бог воли да се Његови свети прослављају и због њихових заслуга Он ниспошиље у овај свијет благодат, милост, мир, љубав, доброту, просвећење и све остало.
Говорећи о култу Светога Саве у Црној Гори, подсјетио је на огромно светосавско наслеђе код нас, на велики број топонима, храмова…
“Толико наслеђа светосавскога, да ми имамо огромну обавезу да то наслеђе чувамо, да га афирмишемо: од писмености, културе, живописа, архитектуре… Свему је Свети Сава дао мјеру и успоставио највећи стандард. Одакле блистава култура средњег вијека по српским земљама? Зато што је Свети Сава успоставио тај највећи стандард који је обавезивао последње генерације у сваком погледу, погледу духовности, организовању монашког живота, дјеловању свештенства у народу… Све је то Свети Сава утемељио и то наслеђе дише и живи и дан данас. Литије нијесу настале ни из чега, него су биле литије раније, али су и светосавске академије биле свенародне свечаности.”
Говорећи о прослави Светог Саве као школске славе, Владика је подсјетио да је још у вријеме кнеза Данила Петровића, овај Божији угодник званично био прихваћен у црногорским школама као школска слава и заштитник, а да је у доба краља Николе у Биљарди била капела Светог Арсенија – наследника Светога Саве, гдје су се дјеца Богу молила. Осврнувши се на светосавске академије, које се традиционално приређују у цијелој Црној Гори, констатовао је да су то величанствене свечаности највећег нивоа.
“Имамо ту амбицију да то буду заиста културне и духовне свечаности највећег нивоа, позивамо најбоље бесједнике, најбоље музичаре… Ту дођу до изражаја и наша дјеца коју обучавамо и спремамо за те свечаности и у тим припремама је једна свеопшта радост. Још увијек смо у атмосфери и Божића и Богојављења и великих слава које смо прославили и сада улазимо у светосавске свечаности”, најавио је Владика још једном подсјетивши да све те празнике обиљежавамо прије свега светим богослужењима у свим нашим храмовима и да је у то суштина празника, али да се просто свечаност, слава и радост празника прелива и у наше светосавске академије или приредбе које организујемо.
Као изузетно важно Митрополит Јоаникије је истакао то да треба да идемо путем Светога Саве, а то је пут врлине.
“То је пут Свечовјека, то је пут Христов. Свети Сава је премашио оквире једнога народа, свога српскога народа. Он је васељенски светитељ и учитељ и да се том његовом ширином обогатимо, да се просвијетлимо његовом мудрошћу. Он је личност која је спојила подвиг, образовање и дјеловање, као што је Свети Владика Николај говорио, не зна се да ли је већи подвижник, молитвеник, аскета. Достигао је врх образовања у свом времену, али и врх трудољубља. Организовао је једну помјесну Цркву, осам епископија, удахнуо живот своме народу и својој Цркви одредио практично пут у будућност, успоставио највећи стандард у свему. То су дакле његове заслуге и ми сви који се трудимо да нешто у овоме животу урадимо, можемо заиста имати Светога Саву као највећег, а скоро и недостижнога узора”, поручио је Високопреосвећени.
Митрополит црнoгорско-приморски г. Јоаникије говорећи о свом претходнику блаженопочившем Митрополиту Амфилохију је казао да је његово дјело такво да је свима познато, али да ће свјетлост тих дјела све више да сија јер је човјек огромних заслуга и талената.
“Он је препородио Црну Гору, он је уградио себе у Црну Гору, односно уградио је себе у Цркву Божију. Није он познат само у Црној Гори, чак је за живота више био поштован ван Црне Горе него у самој Црној Гори од оних, можда, који су требали да виде кога имају. Свакако у Црној Гори вјерници су знали и осјетили, видјели кога имају, а то ће још више да заблиста временом”, казао је Високопреосвећени.
Одговарајући на питање колико је реално да се блаженопочивши Митрополит Амфилохије прогласи за свеца, што се помиње у јавном дискурсу, подсјетио је да Свети апостол Павле све хришћане назива светима, јер су сви примили крштење, сви су примили освећење кроз Свете тајне и живе у заједници светих – Цркви, а временом се искристалисало да се поједине личности истичу као свети због неких нарочитих заслуга или због чудеса која се пројаве послије упокојења те да за то нема прецизног временског ограничења, некада се ради о 30, а некада и о 400 година. Дакле треба да прође извесно вријеме, а заслуге које људи имају као дјелатници у винограду Господњем не застаријевају.
Подсјећајући да је Митрополитов гроб већ постао мјесто ходочашћа, мјесто гдје се народ моли, као што је случај и са гробом Патријарха Павла, па се још не помиње његова канонизација, Митрополит црнoгорско-приморски г. Јоаникије је казао да треба пустити да вријеме учини своје, односно да Господ пројави његове врлине.
“Треба пустити, није добро да се усиљава. Канонизација у Православној цркви је увијек ишла тако да се просто пројави присуство свеца у његовом народу, не само за живота него и послије упокојења. Ја не сумњам, право да вам кажем, он те капацитете има, те елементе светости свакако има, шта ће се све још пројавити ми то не видимо и не знамо, али ја вјерујем да хоће.”
