У љешанском селу Корнет, у храму св Георгија, 12. 12. 2022. године, на празник Светог Мардарија Љешанског и Либертивилског, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорко-приморски Јоаникије је служуо Свету литургију.
По заамвоној молитви су благосиљани славски дарови, а Митрополит Јоаникије је рекао да, када гледамо на живот Светог Мардарија, још од његовог дјетињства видимо једно од оне дјеце која су била жељна знања и науке од најранијег периода и да је он кренуо на потпуно неизвјестан пут, без ичије осим Божије подршке. Подсјетио је на почетак пута Светог Мардарија у Београд, па у Студеницу гдје је и замонашен, али Црква Божија, видјећи дјечака који је толико обдарен и талентован, није дозволила да ти таленти буду закопани, те га шаље у Русију на даље школовање, а он се још као студент Петроградске духовне академије, прочуо по дару ријечи Божије. ”Замислите поред толиких епископа, владика, учених свештеника, чувених игумана и професора, да се један млади јеромонах из далеке сиромашне Црне Горе, која се тек ослобађала од последица тешких времена, да се он прочује у Русији као велики проповједник”, нагласио је Митрополит и додао да Свети Мардарије, не само што је био велики проповједник, веома образован млади духовник, показивао је и друге изузетно важне хришћанске особине.
”Гдје је год било потребно помоћи сиротињу или некога утјешити, ту је био млади Мардарије. Знамо да је скупљао прилоге за сиромашну дјецу и помагао сиромашне породице, а касније да га је у вријеме рата, Руска Црква слала да тјеши избјегле и заробљенике”, рекао је и додао детаљ који много говори о њему, а то је да је онога дана када је Аустроугарска монархија објавила рат Србији, нашао се на голготи да служи и након службе сазнаје за овај догађај и одмах се упутио у Србију и јавио се српској Влади у нишу, али му је Митрополит Димитрије рекао да се врати у Русију јер је тамо потребнији, видио је младог човјека коме је потребно да још буде тамо, а Мардарије је обавјештавао редовно руску јавност о голготи Српског народа и могао је да сабере велики број људи и помаже свом народу, као Владика Николај што је у своје вријеме ишао по Америци и Европи да говори и страдању српског народа и пробуди много савјести.
Митрополит Јоаникије је подсјетио да наша Црква тада није имала епископију у Америци и пошто је Мардарије протјеран из Русије након свргавања цара, а он се замјерио бољшевицима, те је избјегао у Америку и после неколико времена постаје Епископ либертивилски гдје је подигао велики храм посвећен Светом оцу нашем Сави. ”Оболио је рано од туберкулозе, био је слабог здравља, али крепког духа. Оно по чему је такође познат, по својој великој љубави према Светој Русији, али то не значи да није имао критички осврт на много друштвених појава у Русији, и у држави и у Цркви и на Универзитету”, рекао је и нагласио да је тридесетих година, пред крај његовог живота, када је Руска Црква била сатјерана ”у мишију рупу”, он је писао пророчку књигу ”Недокучива Русија”, у којиј је прорекао обнову руског народа, вјере, Цркве и светиња, а то се и остварило последњих деценија.
”Као човјек пун Духа Светога и без икаквог земаљског интереса, он није био схваћен ни од нашег народа, а ни од већине свештеника, тешко му је било јер су људи били везани за материјалне ствари и нису разумјели зашто Српска Црква подиже манастир Светог Саве у Америци, осим наравно неколико његових пријатеља, међу којима је био и Михаило Пупин који му је помогао да подигне манастир Светог Саве”, рекао је Митрополит Јоаникије и додао да је тај манастир који је Свети Мардарије подигао из свога сиромаштва, сада понос Српске Цркве у Америци, а из бесједа, књига и студија Светог Мардарија се можемо научити правој и истинској вјери. ”Истовремено можемо видјети и какви су били Црногорци тог времена, како су размишљали, не треба нам никакав други учитељ за наше вријеме, јер ако прочитамо и прелистамо бесједе које су објављене, научићемо много”, нагласио је додајући да је Бог је благословио Црну Гору преко њега.
”Видимо још једну чудесну ствар, да Бог никада није оставио Црну Гору без великих духовних заступника. Видимо златну нит макар од Светог Василија Острошког, преко Стефана Пиперског, па преко Светих Петровића, па до Симеона Дајбабскога, па до Мардарија Љешанскога. Та златна нит светаца се само продужава и можемо рећи да се после Светог Свештеномученика Јоаникија Липовца и Арсенија Брадваревића, који је осуђен на правди Бога и пострадао као апостол Христов, та нит продужила и преко нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија”, нагласио је Владика рекавши да видимо да Свети људи и светиње свједоче да Црна Гора има светост и да није чудо, када је безбожна власт устала да отме наше светиње, прекроји историју и избрише духовно памћење, што је народ то осјетио као удар на очни живац и устао да одбрани своје светиње. ”Требала би свака власт, садашња и будућа, да то уважи и то не може бити на штету државе, нити да оптерети државу, већ је срећна она држава која има духовно наслеђе и памћење, која рађа светитеље и блиста светињама”, нагласио је и рекао да о томе како треба вољети и поштовати дом Божији и своју Свету вјеру, највећи и најбољи учитељ је управо Свети Мардарије, који и данас сабира свој народ својим Светим моштима.
”Нека овај празник буде срећан и благословен, данас се радује небо и земља, данас се радује српски народ од Љешанске нахије па до Либертивила, јер прослављамо новог Светитеља Божијег. Радује се Црна Гора иако нисмо учинили баш све што треба да учинимо да у част и спомен Светог Мардарија, овдје обновимо његову кућу и ако Бог да, подигнемо манастир који ће њему бити посвећен, то је велика жеља и овдашњег народа, али имамо поруке и из Америке да би помогли овакав пројекат”, поручио је и нагласио како је Свети Мардарије за живота примио пуно више удараца зависти и пакости од народа него поштовања и уважавања, те би било лијепо да га сада уважимо и испоштујемо.
Света архијерејска литургија у Корнету на празник Светог Мардарија