Музеј СПЦ, уочи Видовдана 2023. године, представља тродимензионалну реконструкцију бесцен-блага српског народа и његове Српске Православне Цркве – свечану одору Светог Кнеза Лазара, која се чува у Музеју. Одора кнеза Лазара је направљена од луксузне брокатне свиле из италијанског града Лука, пре 1389. године. Скинута је са моштију Светитеља 4. децембра 1826. године, када је Митрополит Стефан Стратимировић пресвукао и пренео мошти из старог кивота у нови.
Једна од најзначајнијих средњовековних реликвија српског народа чува се у Музеју Српске Православне Цркве. У питању је свечана одора Светог кнеза и великомученика Лазара Хребељановића који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године. Нажалост, нису сачувани историјски извори из времена Косовске битке или непосредно после ње у којима се помиње свечана одора кнеза Лазара. Ипак, поуздано је доказано да је настала још за време његовог живота, и да ју је светитељ носио.
У народном предању сачувало се веровање да је Свети кнез Лазар био обучен у ову одору када је погинуо на Косову, да су због тога на њој мрље од светитељеве крви и подеротине од шеснаест убодних рана. Недавно спроведена архивска и теренска истраживања, као и употреба нових дигиталних технологија, донеле су нова научна сазнања у вези овог предмета од изузетног националног и верског значаја, која обогаћују узбудљиву историју ове одоре као реликвије. Она су резултирала новим закључцима, помоћу којих нам је, између осталог, пружена могућност да сагледамо технику ткања и веза тканине и упоредимо их са сличним текстилним предметима из тог времена, до тога да смо смо успели да урадимо и идеалну реконструкцију првобитног изгледа целовите одоре.
