Божић, велики хришћански празник, није само прилика да разменимо лепе жеље и поклоне, да доживимо породичну топлину и забаву. Пре свега, то је непресушни извор вишедимензионалне наде за сваког човека, за цело човечанство, за смисао наших живота.
Рођење Христово свечано објављује да „Бог тако заволе свет да је Сина свог Једнородног дао, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни“ (Јн 3:16). Као такви, нисмо сами на путовању кроз овај живота. Својим Оваплоћењем, Син и Реч Божја су преузели целокупну људску природу у њеној духовној и материјалној суштини и преобликовали је. То чини срж хришћанског откривења: „Бог се открива у телу“ (1. Тим. 3:16). Ова манифестација Божје љубави „у телу“ чини јединственост хришћанске вере. Нагласимо „опет и опет“: Бог, Творац и Господар Васељене, није безлична енергија, мудрост и моћ. Он је личносни Бог који се открива људском бићу које је у непрекидној заједници са Њим. То је однос који одржава целокупно људско постојање: „Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему“ (1. Јов. 4:16). Дакле, Бог није напустио свет који је нападнут егоцентричношћу, мржњом, неправдом и очајем. Празник Рођења Господњег нас позива да размислимо о томе да је нада у Његово присуство у нашим животима извор нашег спасења.