Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је отворио 23. децембра 2024. године у Историјском музеју Србије изложбу „Свет у слици – Слика света“.
– Из свег срца сам благодаран онима који су организовали вечерашњу изложбу, а понајвише сам благодаран уметницима, изнад свега њима, у овом времену немира, не само личних немира, немира које носи свако у себи, него и локалних и глобалних немира. Међутим, све су то немири који постоје и постојаће до Другог доласка Христовог, јер Он је мир, Он је Цар мира. Докле год смо изван Њега постојаће и постоје немири и докле год Он не дође у својој пуноћи коначно немири ће постојати, у најмању руку, као изазов, као потенцијал, као могућност, јер мира без јединог Миротворца, без Цара мира, без Кнеза мира, без Христа који је сам по себи мир, не може бити, рекао је Његова Светост приликом отварања изложбе која је резултат заједничког рада Историјског музеја Србије, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије и Патријаршијског управног одбора Српске Православне Цркве.
– Тамо где постоји тај најлокалнији, унутарњи наш лични мир, он је залог и својеврсна гаранција сваког другог мира. Дакле, у овом времену немира благодарни смо свим организаторима, а пре свега уметницима, што су нам пружили прилику да уживамо ипак у ономе што је за нас једино природно, у једном посебном миру, у миру уметности. Посебно је драгоцено и важно што су се овде пред нама сабрала уметничка дела која на особен начин изражавају виђење аутентичног, истинског и правог мира и аутентичне, истинске и праве егзистенције, а истовремено и трагања за смислом. Нико нам није обећао да ће овде, на земљи, бити среће. У крајњој линији није то циљ нашег постојања и наше егзистенције. Смисао и циљ наше егзистенције јесте да нађемо смисао, да имамо смисла. Зато је вечерашња изложба још драгоценија јер су овде своја дела изложили уметници, али уједно и дубоко верујући људи, из већине цркава и традиционалних верских заједница које постоје, живе и делају у Србији – поручио је патријарх Порфирије.
– Овако сабрана дела доживљавамо као осећај народног заједништва и подстицај да се ојача братски дијалог и узајамно поштовање између свих људи без обзира на веру и нацији у нашој земљи. Да будемо заједно, да будемо за једно, да будемо за једно и јединствено, што је свакој души људској неопходно и потребно. Да будемо за добро, за то једно, за врлину, за љубав у крајњој линији, за испуњавање онога што Бог од нас хоће, а то није нешто што је нама страно и мимо нашег бића и постојања. То је оно што је нама урођено, што припада нашој природи, што нас чини оним што јесмо, што нас чини да јесмо људи. Сама чињеница да на овој изложби можемо да уживамо у одуховљеној уметности Православне Цркве, Римокатоличке Цркве, Исламске заједнице, Јеврејске заједнице, као и неких протестантских цркава из наше отаџбине Србије, довољно говори о симфонији која је задата, али нам је и дата. Симфонија различитости о непроцењивом значају мира и узајамног разумевања јесте нешто што нам је браћо и сестре, православни Срби, браћо и сестре из Римокатоличке Цркве, из Исламске заједнице, из Јеврејске заједнице и свих других верских заједница, дато као дар Божји, али нам је и задато! Другим речима, то нам је поверено, бесплатно смо добили од Господа. Да ли ћемо бити достојни тог дара, да ли ћемо не само чувати то што смо добили, него и доследно на основу својих дарова умножавати и испуњавати вољу Божју и сам циљ нашег постојања зависиће од наших, најпре, разумевања, а онда и спремности да свој задатак испунимо – нагласио је патријарх Порфирије.
– Уметност сама по себи има особене одлике, јер би требала да одражава духовни свет, духовну свест појединца и конкретно Цркве или верске заједнице, као што у ширем смислу представља одраз и слику света у коме настаје, али и одраз молитве за тај свет. Изложбе попут ове су повод да учимо једни о другима, да пронађемо позитивне начине интеракције и повезивања уз поштовање разлика и уважавања посебности да бих смо на крају разумели да смо заправо створени као један и јединствени људски род, као један човек. Ми хришћани то дефинишемо речју: један Адам, нови Адам. Ми смо дакле један човек. Ко то не разуме има још много да слуша реч Божју и да ради на себи, уз много подвига и много молитве. На нама је да верујемо да се довољно разумемо, али да знамо исто тако да то није довољно него да је неопходно да пружимо труд и подвиге и да то својим примером потврдимо и покажемо једни другима и пред светом – истакао је Његова Светост.
Ауторски тим, који је поставио идејне основе и извршио селекцију радова 52 уметника предводио је главни кустос изложбе проф. др Оливер Томић, професор на Академији техничких струковних студија у Београду, уз сарадњу са стручњацима Академије Српске Православне Цркве за уметности, консервацију и рестаурацију, Музеја Српске Православне Цркве и Института за студије културе и хришћанства. Каталог изложбе биће посебно представљен и промовисан у 2025.години. Заинтересовани ће моћи да посете изложбу од 24. децембра сваког дана, осим понедељка, у периоду од 12 до 20 часова (продаја улазница до 19 часова). Изложба је отворена до 31. марта 2025, а током њеног трајања планиран је разноврстан пратећи програм.
Присутнима су се обратили и директор Историјског музеја Србије др Душица Бојић и др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама. Отварању изложбе су присуствовали преосвећена господа викарни епископи новобрдски Иларион и моравички Тихон, Надбискуп београдски кардинал Ладислав Немет, као и представници традиционалних цркава и верских заједница.
