У Паризу су 15. децембра 2024. године одржане свечаности поводом обележавања пет година од поновног уједињења Архиепископије западноевропских парохија руске традиције са Руском православном црквом.
Божанску Литургију у Саборном храму Александра Невског у улици Дарју тога дана служили су председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије Митрополит волоколамски Антоније, поглавар Архиепископије, Митрополит дубнински Јован, и викар Архиепископије, Епископ домодедовски Симеон.
Архијерејима је саслуживало мноштво свештенослужитеља из реда свештенства Архиепископије и Патријаршијског егзархата Западне Европе. Презвитерски чин је предводио протопрезвитер Јован Гајт, а ђаконски чин протођакон Јован Дробот-Тихоницки.
По отпусту, Митрополит Антоније је прочитао поздравну поруку Његове светости Патријарха московског и целе Русије Кирила, и у име Његове светости честитао славље. У свом говору председавајући ОСЦП-а је истакао значај поновног уједињења, које се догодило пре пет година, а које је омогућило Архиепископији да, поставши део Руске православне цркве, сачува своје богато историјско наслеђе и идентитет. Митрополит Антоније је такође пожелео добродошлицу Митрополиту дубнинском Јовану и истакао да су његов ауторитет, искрена љубав свештенства и пастве Архиепископије, коју гаје према њему, осећај бриге за судбину црквеног наслеђа који му је поверен били кључни за одлуку о повратку у окриље Мајке Цркве.
Митрополит Јован се захвалио Митрополиту Антонију на учешћу у празничном слављу. Владика је напоменуо да је поновно уједињење са Московском патријаршијом омогућило Архиепископији да настави спасоносно дело у Западној Европи, добије могућност да бира викарне архијереје и да обезбеди континуитет традиције. Митрополит Јован је изразио захвалност Његовој светости Патријарху Кирилу и члановима Светог синода на додели Патријаршијске и Синодалне повеље, на основу којих се већ пет година води живот Архиепископије. Архијереј се такође топло захвалио Митрополиту Антонију на његовом личном учешћу у преговорима, који су претходили поновном уједињењу, и на континуираној активној бризи за судбину Архиепископије.
На крају службе архијереји, свештенство и парохијани су се окупили на чајанци у парохијском дому.