Малу камену монашку колибу за коју се верује да је била прво монашко пребивалиште Светог Пајсија (Величковског) у време његовог боравка на Светој Гори, недавно је открила група монаха који су секли шипражје манастирске шуме.
Монаси су затим позвали Сергеја Шумила, директора Међународног института за светогорско наслеђе, да процени њихово откриће.
Свети Пајсије је својим рукама обновио колибу и у њој је живео потпуно повучен од 1746. до 1754. године, наводи Шумило у чланку на сајту института. Тамо се замонашио, окупио прве ученике и започео своју књижевну и преводилачку делатност.
Међутим, ћелија, позната као Калива Кипари, која је некада коришћена као стан за манастирског баштована, дуго се сматрала изгубљеном.
„Према многим знацима и описима, чини се да је то вероватно баш келија Светог Пајсија (Величковског)“, каже Шумило. “Међутим, ово захтева додатна истраживања.”
Ове године се навршава 300 година од рођења светитеља.
У част годишњице Молдавска православна црква Московске патријаршије прогласила је 2022. годином Светог Пајсија, а украјински православни викаријат Румуније изабрао га је за свог заштитника ове године. За Румунску православну цркву, 2022. је година сећања Светих исихаста Симеона Новог Богослова, Григорија Паламе и Пајсија из Њамца.
Годишњица је свечано прослављена прошлог месеца у манастиру Њамц на североистоку Румуније, где је овај велики светитељ био игуман.