На недељу 5. по Духовима, када наша Света црква прославља Св. Андреја Критског, Св. свештеномученика Саву Горњокарловачког и Св. царске новомученике Романове – служена је Света литургија, у подгоричком храму Св. Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина цркве уз саслужење протојереја–ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Св. Ђорђа.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин.
“Ова данашња прича коју нам Јеванђелисти доносе, свједочи нам истину наше вјере, да је Христос јачи од зла, али нам доноси и другу страну – да људи могу бити обузети демонским силама”, подсјетио је отац.
Прота је затим указао на чињеницу, да чим се појавио Господ, двојица бјесомученика Га познају, јер демонска сила се плаши Бога; како кажу Свети оци – ђаво вјерује и дрхти.
“И када Му се бјесомученици обраћају: Исусе, Сине Божији, зар си дошао прије врмена да нас мучиш? – чак су сигурнији у то ко је Он, него ученици Његови, који су с Њим боравили у лађи; знаји и плаше се Њега, јер знају каква је судбина ђавола и демонских сила”, подвукао је началствујући свештенослужитељ.
Отац је затим указао да чим се појављује Исус, они страхују, знајући да не могу остати ту, уколико је Господ присутан, а бојећи се да ће их потпуно уништити, траже Му да уђу у крдо свиња.
“И дешава је једна занимљива ствар”, казао је прота и додао: “Тада становници града, траже од Исуса да напусти град. Он који их је избавио од страха (који су имали од бјесомученика), морао је да оде. Зашто је њима, Његово присуство смјетало? Умјесто да кажу, буди што више с нама, имамо још неисцељених, болесних, обузетих. Дођи, исцијели – они траже да Господ, оде од њих. Ово нам говори о везаности ових људи (који су држали те свиње) за материјално богатство. То им је било важније од здравља људи – ове двојице бјесомученика. Врло често је то тако у наша времена, да је профит важнији од ближњих, од свега. Постаје Бог, мјесто Бога.”
Прота је затим нагласио да су они касније толико оздравили да су тражили од Исуса да буду ученици Његови, и објаснио да постоји још нешто у овој причи.
“Поједини Свети оци уче да људи нијесу спремни на промјене: желе да уживају у свом животу, у комфору, не желе да направе искорак даље, немају храбрости, неустрашивости, нијесу слободни па им је то Исусово присуство, реметило ту њихову свакодневицу, која је често знала да буде јадна и тешка“ – подвукао је отац, додајући да они једноставно, нису хтјели да се навикну на једну нову, бољу реалност – да је ту Онај, од Кога демони дрхте.
“О томе нас ова прича опомиње – да се ослободимо, да прихватимо Господа, да се не бојимо ићи у сусрет Господу и да се такође не бојимо демона и демонске силе, која напада људе“, поручио је отац Мирчета у своме обраћању, на 5. недељу по Духовима, у подгоричком храму.
Сви они који су се припремали за Свету тајну причешћа, приступили су Светој чаши.
Потом је заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено у Светогеоргијевском дому, Црквене општине подгоричке.
