Изучавање вере је најбитније занимање нашег живота, јер вера једина доноси вечне вредности, рекао је владика Кирило на светој Литургији у Загребу на којој је у чин јеромонаха рукоположио јерођакона Нектарија.
У Недељу Светих отаца Првог васељенског сабора, 16. јуна 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, мјестобљуститељ Митрополије загребачко-љубљанске, служио је свету Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу. Саслуживало је загребачко свештенство, а хором Саборног храма је дириговала гђа Олена Циглењак. Евхаристијско славље било је увеличано рукоположењем јерођакона Нектарија (Милошевића), клирика Епархије буеносјареске и јужно-центрлноамеричке, у свештени чин презвитера.
Владика Кирило је беседио о оцима Првог васељенског сабора, о васељенском значају одлука које је тај сабор донео, али и о незамењивој улози цара Константина који је председавао сабором: – Црква се седам векова борила против лажних учења. Имали смо седам Васељенских сабора, од којих је први одржан у Никеји 325. године, тако да ћемо следеће године прославити јубилеј 1700 година од првог Сабора Цркве. Дакле, против лажног учења александријског свештеника Арија устали су Свети оци сабрани у Никеји, међу којима су били свети Николај Мирликијски, Спиридон Тримитунски и Атанасије Велики. Оци сабора су једногласно, осим малобројних аријанских епископа, осудили учење Арија. Сабором је председавао Константин Велики који је и сам инсистирао да се у Символ вере унесе реч једносуштан. Као што знате, ми исповедамо Господа Исуса Христа, рођеног од Оца, јединородног и једносуштног Оцу. На грчком се то каже омоусиос, а на латинском консупстанцијале. Свети оци су објаснили да је природа у Богу једна, не слична или подобна, него једна природа, а касније на Другом васељенском сабору ће Кападокијски оци, Василије Велики, Григорије Богослов и Григорије Ниски, помирити на неки начин мисао грчке философије и православне теологије и установити да је у Богу једна природа – Бог је један, али Он постоји у три личности Божанства, од којих је, по православној теологији, Бог Отац узрок свему. Он је узрок рађања Сина и исхођења Духа Светога и, као што то у Символу вере исповедамо, Он је Створитељ свега што је створено и све се створило од Оца кроз Сина, у Духу Светоме, како то објашњавају Свети оци. Треба да изучавамо нашу веру јер је то најбитније занимање нашег живота. Све остало је споредно, јер вера једина доноси вечне вредности, доноси вечну награду.
