Сећање на НАТО бомбардовањe – 78 дана ужаса
Пре тачно 24 године, први удари у оквиру НАТО агресије на тадашњу СРЈ почели су око 20 часова. Бомбардовање без одобрења Савета безбедности УН, а по наређењу генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, трајало је 78 дана. И данас се сећамо мале Милице Ракић из Батајнице, труднице Љиљане Спасић из Ниша, 16 радника РТС-а и свих осталих жртава НАТО бомбардовања. Убијено је 1. 100 припадника војске и полиције. Процењује се да је погинуло око 2.500 хиљаде цивила, мада прецизна листа жртава још није утврђена.
Борбени авиони Северноатлантске алијансе узлетали су са бродова у Јадрану, из ваздухопловних база у Италији, из база у западној Европи, а касније и из САД.
Тадашњи командант аеродрома Голубовци генерал у пензији др Лука Кастратовић наглашава да је бомбардовање почело у 19.45 гађањем више циљева широм СР Југославије.
“У Црној Гори то су били гарнизон Даниловград, касарна где је погинула прва жртва војник из Београда, аеродром Голубовци, рт Арза и наше станице ВОЈИН на Ловћену , по Копаонику и по целој Србији”, наводи Кастратовић.
Генерал Миломир Миладиновић, бивши начелник Одељења за мобилизацију, регрутовање и попуну Војске Југославије каже да је током агресије било 27.0000 авио-полета је или 300 дневно.
Нисмо веровали да може до тако нечега да дође. Просто је невероватно да на крају 20. века тако нешто доживимо, додаје Миладиновић.
Био је то први пут да је НАТО применио војну силу без одобрења Савета безбедности УН.
“Као што је познато Савет безбедности је једини орган међународне заједнице који може да донесе такву одлуку. Таква одлука није донета, јер није уопште то питање стављено на дневни ред и због тога ми сматрамо да је та агресија извршена илегално”, каже др Првослав Давинић, директор УН Сектора за разоружање и међународну безбедност од 1993. до 1999. године.
Политика свршеног чина у Рамбујеу
Одбијање Југославије да потпише споразум у Рамбујеу НАТО је употребио као оправдање за примену силе. Преговорима су присуствовали изасланик САД Кристофер Хил и тадашњи потпредседник Савезне владе СРЈ Никола Шаиновић. Двадесет четири године се питамо да ли је рат могао да се избегне.
“Друга рунда преговора која се одвијала у Рамбујеу, у Паризу. Ми смо се састали Милутиновић, Кристофер и ја. Милутиновић је предложио као алтернативу целом овом напору да СРЈ и Србија уђу у НАТО под условом да уђе цела са образложењем ако вам је стало до Косова ево цела Србија, само нам немојте одвајати Косово. Добили смо одговор да то уопште није тема”, истиче Шаиновић.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката. Уништени су аеродроми, мостови, путеви, индустријска постројења, болнице, школе, споменици културе, војни објекти. Процењује се да је економска штета 100 милијарди долара .
Министар спољних послова СРЈ 1999. године Живадин Јовановић подсећа да је држава тужила лидере земаља чланица НАТО пакта, пре свега лидере САД, Велике Британије, Француске, Немачке и неких других земаља. Међународни суд правде у Хагу одбио је тужбу, јер се прогласио ненадлежним.
НАТО агресија је окончана 10. јуна 1999. године потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову. Након повлачења југословенске војске Косово је напустило више од 160.000 Срба и 24.000 Рома.
Извор: РТС
Обележавање 24. годишњице НАТО агресије на СРЈ
Овогодишњи централни програм обележавања 24. годишњице од почетка НАТО бомбардовања, биће одржан вечерас од 18 часова, у Сомбору, на централном градском Тргу Светог Ђорђа. Помен страдалима служиће Његова светост Патријарх српски г. Порфирије, наводи се у саопштењу Града Сомбора. Обележавању ће присуствовати највиши државни званичници, представници Војске Србије, Полиције и вјерских заједница, те ће одати почаст свим жртвама НАТО бомбардовања и борцима који су храбро бранили своју земљу, преноси више медија, међу њима и РТРС.
Помен пострадалима у бомбардовању служиће се широм наше Српске православне цркве.
Епископ будимљанско-никшићки г. Методије јутрос служи Литургију пређеосвећених дарова и помен пострадалим у НАТО агресији, у Манастиру Светог архангела Михаила на Михољској превлаци код Тивта.
***
Прва жртва НАТО бомбардовања
Војник Саша Стајић из Београда, који је имао 19 година, прва је жртва НАТО агресије на Србију и Црну Гору. Погинуо је 24. марта 1999. приликом бомбардовања касарне „Милован Шарановић“ у Даниловграду, где је служио редовну војску.
Бомбардовање Мурине
Бомбардовање Мурине 30. априла 1999. сматра се једним од најтежих злочина током НАТО агресије на СР Југославију. Авијација је тада са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму који се налази у центру варошице. Страдало је шест цивила, од чега троје деце.
Погинули су ученици Основне школе „Петар Дедовић“: Мирослав Кнежевић (1985), Оливера Максимовић(1986) и Јулијана Брудар (1989); радник школе Вукић Вулетић (1953), пензионер Манојло Коматина (1927) и домаћица Милка Кочановић (1930).
У нападу су тешко повређени Жељко Белановић, Светлана Зечевић и Тина Миловић, а лакше Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.
Мост на Лиму је оштећен, а није било ниједне куће у окружењу која није претрпела штету. Страдали су и погон текстилне конфекције, стари хотел, месна продавница, као и Дом културе.
Вечан спомен и Царство небеско свим невиним жртвама НАТО агресије!
H αναδημοσίευση του παραπάνω άρθρου ή μέρους του επιτρέπεται μόνο αν αναφέρεται ως πηγή το ORTHODOXIANEWSAGENCY.GR με ενεργό σύνδεσμο στην εν λόγω καταχώρηση.
Ακολούθησε το ORTHODOXIANEWSAGENCY.gr στο Google News και μάθε πρώτος όλες τις ειδήσεις.
