Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 13. децембра 2024. године, на празник Светог Андреја Првозваног – крсне славе Краљевске породице Карађорђевић, свету архијерејску Литургију у Дворској капели посвећеној светитељу заштитнику Краљевске породице у Белом двору у Београду.
Честитајући славу принчевима Филипу и Александру и свим члановима Краљевске породице Карађорђевић, Светејши Патријарх је нагласио да слава у српском народу није тек део фолклора и није део лепих и добрих обичаја када се људи окупљају на једно место. – Славити светитеља Божјег значи славити самог Бога. Слава је, једном речју, узношење и предавање читавог себе и свега што мислимо, говоримо и јесмо, свега што имамо и поседујемо, Једном, у Тројици Богу, знајући да је Он извор сваке славе, да је Он сама слава и да само са Њим и у Њему могу бити прослављени и људи, као што је то уосталом и апостол Андреј Првозвани, који оставио славу овог света да би могао да учествује у слави Божјој.
– Слава овог света постоји, али је бесмислена, празна и без садржаја уколико човек није повезан са славом Божјом. Шта то значи? Не постоји ништа што је славно овде и у овом свету, не постоји никакав иметак и позиција која је унапред Црквом Христовом, Јеванђељем Божјим и Речју Божјом проглашена за празну и бесмислену, него зависи од тога какав је наш став у односу на славу коју имамо. Ако је видимо као израз славе Божје, ако је видимо као дар Божји, онда и слава овог света добија свој печат и своју пуноћу и итекако има смисла, јер се укључује у славу од оног света. Дакле, славећи славу славимо истинску и праву славу, славимо славу Божју, а тамо где је слава Божја ту је радост, ту је мир, ту је слога. Зато је и наша молитва на данашњи дан пре свега за мир, за мир у нама, за мир у сваком појединачно, за мир у нашим породицама, за мир за који треба да се залажемо и боримо, молећи Бога да буде са нама и уз нас – поручио је патријарх Порфирије.
Светејшем Патријарху су саслуживали преосвећена господа епископи хвостански Алексеј и јенопољски Никон; јереј Михаило Рапајић, старешина Дворске цркве; јереј др Србољуб Убипариповић; као и протођакон Радомир Врућинић, уз молитвено учешће принца наследника Филипа, принца Александра, принца Стефана, принцезе Данице и принцезе Марије Карађорђевић. Појали су хиландарски појци хора Светог Симеона Мироточивог.
Дворска капела Светог Андреја Првозваног
Градња капеле је започета 1924. године у исто време када је почела и градња Краљевског двора. По узору на Краљеву цркву у манастиру Студеници и манастир Светог Андреје на Трески, цркву су пројектовали архитекте Живојин Николић и Виктор Лукомски. Капелу су фрескописали руски мајстори Борис Обрасков, барон Никола Мајендорф, Владимир Бичковски и Евгеније Варун-Секреат. У капели су се чувале десна рука Светог Јована Крститеља, икона Богородице Филермос и честица Часног крста Господњег, које је краљ Петар на почетку своје избегличке голготе оставио у манастиру Острогу. Доласком комуниста на власт, краљевски комплекс је узурпиран, а капела оскрнављена. И данас су видљива оштећења на величанственој фресци Христа Пантократора у коју је пуцао безбожник. Прву свету Литургију у цркви после Другог светског рата служио је 2001. године блажене успомене Патријарх српски Павле, који је капелу осветио по повратку Краљевске породице Карађорђевић у Отаџбину.
