На дан Свете Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, 27. октобра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију на Доброј Води у Вуковару.
Саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, први парох вуковарски; протојереј-ставрофор Миљен Илић, парох друге парохије вуковарске; протојереј Драган Вукадиновић, парох беломанастирски; и протођакон Војислав Николић; у молитвеном присуству конзула Републије Србије у Вуковару гђе Људмиле Остојић, председника Главне скуптшине СДСС г. Војислава Станимировића, председник ЗВО г. Дејана Дракулића и заменика градоначелника Вуковара г. Срђана Колара.
Епископ Херувим је сабране поучио важности литургијске заједнице чији је корен међусобна јеванђелска љубав:
– У име Оца и Сина и Светога Духа! Драги народе, нека свима буде на радост и спасење данашњи дан, празник Свете преподобне мати Параскеве, славе храма и овога светога места! Сабрали смо се у љубави Христовој да прославимо ову дивну угодницу Божју, бисер љубави Божије и благодати Светога Духа. Света Петка непрестано, кроз векове надахњује својим житијем оне који желе да следе пут Христов. Њено житије је заиста предивно, пуно поста и молитве, бдења и свих битних елемената потребних да се дође до пуноће загрљаја Божјег. Није лако стицати врлине, нити је некад лако ходити по овој земљи, али уз Христа и са Христом све се може постићи и бити благословено. Можемо сви, по благодати Божјој бити лире Светога Духа. То нам је задатак и благослов, промисао Божји – да човек буде у љубави и подвигу, у посту и молитви. То је оно чему свако од нас у свом животу треба стремити, ка томе циљу требамо да се усмеравамо. Јеванђеље, као најсавршенија књига и путоказ за свакога човека усмерава нас у том правцу. Усмерава нас да идемо путем Царства Божјег, путем Христових истина и свега што је битно за спасење. Често пута то занемарујемо и скрећемо са пута Христовог. Исто тако, Бог нас позива кроз покајање. Кроз житије Преподобне мати Параскеве можемо то видети. И то не само кроз њено житије, већ кроз житија многих дивних светитеља. Бог увек жели покајање, спасење свих. То је смисао и права пуноћа живота, уколико желимо истину и да ходимо њеним путем.
Ова литургијска заједница која нас је овде сабрала, кроз коју осетисмо пуноћу, загрљај Христов и присуство Царства Божјег, место је где се ове поуке искуствено уче. Нигде се благодат толико не осећа као овде на Литургији. Ово је Трпеза вечности, Хране небеске која нам се даје да бисмо могли задобити Царство и заједницу са Господом. Ова заједница првенствено мора да се изграђује међу нама, да градимо међусобну љубав као једини смисао јеванђелског испуњења овде на земљи. То је врлина, то је жртва и распеће за Царство Божје, за Христа. То нису празне речи. У њима је садржано много тога што у суштини има једини смисао да човека васпитава у Христу, по примеру Светих. Једино право бежање од овог света јесте бежање ка Христу. Осмишљавање овога света јесте право једино у Христу. Другачије не можемо ни да схватимо све недаће и тескобе, све оно што се дешава у овоме свету. Нажалост, мало тога се лепог дешава. Све је отишло у таштину у којој тешко можемо наћи излаза ако не следимо пут Христов. Христос нам даје наду и снагу да схватимо страдања, једино у страдању може се осетити Царство Божје и пуноћа благодати.
Бог страда ради човека, ради нашега спасења страда и даје себе. На Голготском страдању даје себе показујући пут страдања као пример, као начин васпитавања у јеванђелским истинама. Драга браћо и сестре, ништа нам друго и не преостаје него да чувамо своје породице и вредности живота. Породица је мала Црква и уколико је породица чврста онда је и друштво јако. Ако је угрожена породица и њене вредности, онда нема ни благодати у друштву. Нема мира у друштву, па ни у целом свету. Нажалост, кроз ово што нам се дешава видимо да је породица прва на удару. Покушава се уништити тај нуклеус друштва. Као Хришћани, као људи вере и Јеванђеља морамо знати шта је суштина живота и који је прави смисао живота. Требамо да осмислимо свој живот и свет на прави начин, вредностима Јеванђеља које нас воде ка спасењу. Служећи ову Свету Службу осетили смо Домострој спасења, сјединивши се са Христом Телом и Крвљу Његовом. Саобразили смо се са догађајима кроз које је Христос пролазио да бисмо и ми имали Царство Божје.
Нека је благословен данашњи дан, Слава на Доброј Води, у овој долини молитве, долини тишине и мира где заиста дејствује благодат Светог Духа. Верни народ је душа светиње и свако од нас потврђује да је ово заиста свето место. Ово свето место можда надилази вредности једне парохијске цркве, али нека Господ одлучи шта ће се и на који начин испунити. У којој ће мери оно бити узнето ка гори Таворској, гори светлости и преображења. Нека нас Господ све благослови, нека у нас улије љубави и наде да бисмо били људи достојни Јеванђеља Христовог.
