Изложба “Рукописна књига у библиотекама Фрушкогорских манастира” отворена је јуче, 20. јула, у Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке у Новом Саду, известила је Радио-телевизија Војводине.
Реч је о пројекту “Каталог библиотека фрушкогорских манастира” који траје 14 година, а реализује се под окриљем Српске читаонице у Иригу. Ауторке изложбе и каталога су библиотекарке Весна Петровић и Дубравка Симовић.
Дубравка Симовић каже да су последње две књиге које су објављене од историјског значаја. Прва је “Каталог старе штампане књиге у библиотекама Фрушкогорских манастира”, а сада се представљају рукописне.
“Одлучили смо да последњу књигу, која је толико драгоцена, прикажемо и на изложби која може да се преноси и да обилази Србију како би људи видели шта се данас налази у фрушкогорским манастирима. Претпостављамо да то није све од рукописа, али пошто се ради о дуготрајном послу, ако се пронађе још публикација, правићемо проширено издање. У манастиру Беочин открили смо књигу из 1399. године. Ради се о Стиховном прологу за мај, јун, јул и август који је преписао епископ Марко у Пећкој патријаршији. Сматрало се дуго да је изгубљена”, истиче Дубравка Симовић.
Весна Петровић која је осмислила пројекат каже да је повод било 500 година од постојања манастира Крушедол. Идеја је да се оснивају библиотеке у манастирима, да се обрађују манастирске књиге и да се промовише културно благо.
“За ових 14 година рада уредили смо 14 манастирских библиотека. Када смо почели на Фрушкој гори је било 16 манастира, а сада их има 23. Како се рађају манастири тако ће се формирати и библиотеке. Набавили смо више од 20.000 књига, а када смо почели било је десетак хиљада. Сваке године организујемо стручне скупове у манастиру Велика Ремета и штампамо каталоге и зборнике радова са ових скупова. Један је управо овај који представљамо, а који је културно добро Србије од изузетног значаја”, каже Петровић, преноси Радио-телевизија Војводине.
Изложбу чине 23 рукописа из пет манастира: Беочина, Гргетега, Крушедола, Мале Ремете и Новог Хопова, а датирају из времена од XIV до XIX века. Рукописе су писали епископ Маркo, Хрoстофор Рачанин, Многогрешни Павле, ђакон Ратко, јерођакон Јефрем Поповић, архимандрит манастира Хопова, Захарија Миливојевић и Василије Недељковић. Рукописи имају велику културно-историјску вредност и сведоче о времену настанка, писарским седиштима, ктиторима и кретању и судбини књиге, а посебно су значајни: Пролог стиховни за мај, јуни, јули и август епископа Марка Пећког из 1399. године, у литератури познат под насловом Минеј за јуни, јули и август, и Минеј за август из 1684. године Христофора Рачанина.
Изложба је отворена до 1. августа 2022. године.