Светосавска академија у Бару: Појава Светог Саве обиљежава утемељујући и нови почетак
Синоћ је у Дому културе у Бару одржана Светосавска академија. Традиционални догађај, уз богат културно-умјетнички програм, у сали испуњеној до посљедњег мјеста, организовала је Православна црквена општина Бар.
Поздравним словом обратио се Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, честитајући долазећи празник и наглашавајући да је природно да “оваквим духовним свечаностима, ријечима наших најмудријих глава и богоугодном пјесмом и радошћу прославимо спомен на Светог Саву”, преноси Бар.инфо.
“Његова личност и дјела свијетле и дан данас и не губе ништа од своје славе, јер уређење не може нарушити нетрулежну свјетлост Христову и Божију у коју се Свети Сава обукао. Још за живота био је свјетовник свога рода и апостол Христов, а послије упокојења велики чудотворац и наш заступник пред престолом Божијим. Пред нама је личност која има васељенску ширину духа и углед у цијелој православној васељени, али га српски народ слави као свога духовног родитеља и небеског заступника”, казао је Владика Јоаникије.
Историчар књижевности, проф. др Мило Ломпар, у својој бесједи је, између осталог, указао на немјерљив значај дјела Светог Саве у историји и култури српског народа.
“Иако је српска историја почела раније, иако су трагови српске културе запретани у претходним вјековима, чињеница је”, наглашава Ломпар,”да у нашем искуству појава Светог Саве обиљежава један утемељујући и нови почетак, а почетка нема без онога што је учинио Свети Сава у различитим садржајима наше културе и историје”. И то, по ријечима проф. Ломпара, на два начина – из историјске и есхатолошке перспективе.
“Историјска је наше кретање у времену, а есхатолошка наше кретање из вјечности. Та два кретања су супротносмјерна, али се срећу у изузетним личностима, тренуцима културног и националног препознавања њиховог дејства”, казао је Ломпар.
Свети Сава је, истиче Ломпар, први у свему.
“Обиљежио је почетак Српске цркве на начин да траје док је српског народа и памћења у којем се он појављује, а обиљежио је и један посебан тренутак у нашем правном животу. Донио је Законоправило и направио правни систем који је обиљежио немањићку државу, то је било нешто модерно и нешто што и данас има своје животно дејство”, навео је Ломпар, осврнувши се и то да је “Свети Сава обиљежио почетак српске умјетности, доводећи сликаре из Солуна, који су на величанствен начин обиљежили високи тренутак духовности и византијске и српске спиритуалности у Студеници, Жичи и Милешеви”.
“Донио је аутокефалност српској архиепископији, по ту аутокефалност отишао Микеју и у исто вријеме крстио Стефана Првовенчаног и овјенчао га круном православном, као чињеницом која га заувијек означава краљем српских и приморских земаља. Поставио је православне манастире на Превлаци, у Стону, направио епархије на Косову и Метохији, дао израз и духовни лик народу, ушао у његово памћење у народној поезији и предању и ушао у његову литературу у средњевјековном спису великог спиритуалисте Доментијана и животног реалисте Теодосија”, надахнуто је казивао Ломпар.
Проф. др Ломпар је истакао да је на почетку те књижевности, Свети Сава описао живот свог оца Симеона и показао да не ствара само отац сина, него, у његовом случају, син изнова ствара оца, јер се крећу један у историјском, а други у есхатолошком поимању времена, баш онако како је у Јеванђељу записано.
Бројна публика овацијама је испратила наступе Данице Црногорчевић, хора Саборног храма, Фолклорног ансамбла КУД-а Свети Јован Владимир, народног гуслара Жељка Бугарина, хармоникаша Петра Балабана и полазника Школе вјеронауке у Бару.
Медијатори на Светосавској академији су били др Дијана Маројевић професор Факултета драмских уметности у Београду и глумац Павле Илић.
H αναδημοσίευση του παραπάνω άρθρου ή μέρους του επιτρέπεται μόνο αν αναφέρεται ως πηγή το ORTHODOXIANEWSAGENCY.GR με ενεργό σύνδεσμο στην εν λόγω καταχώρηση.
Ακολούθησε το ORTHODOXIANEWSAGENCY.gr στο Google News και μάθε πρώτος όλες τις ειδήσεις.
